Епископски савет о изјави Марковића: Понуда неуставна и злонамерна

Епископски савет Српске православне цркве у Црној Гори оцениио је неуставном и злонамерном понуду председника Мила Ђукановића и премијера Душка Марковића о обустави примене Закона о слободи вероисповиести до одлуке Уставног суда и Европског суда за људска права.

Епископски савет је обраћање премијера Душка Марковића оценио као политиканску злоупотребу озбиљне теме пред најављене изборе.

"Томе говори у прилог и однос владајуће партије и њених политичких партнера према црквеној имовини, која се ових дана огледа у продаји манастирске воденице у Пљевљима, берзанском прометовању православних храмова на Светом Стефану, рушењу, од мјештана грађеног, манастирског конака на Бриској Гори код Улциња...", наводи се у саопштењу.

У реаговању које потписују митрополит Амфилохије, епископ будимљанско никшићки Јоаникије, епископ милешевски Атанасије и епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије наводи се да је истина да је састанак одржан, али, како се додаје, његово заказивање је имало своју историју у којој се не може једноставно рећи да је одржан "на позив митрополита Амфилохија са епископом Јоаникијем".

"Најпрецизније би било рећи да је иницијативу за састанак на највишем нивоу, прије наставка, од нас траженог, експертског дијалога, најприје дао сам премијер, а да је митрополит предложио шири формат тог састанка. Од доношења неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјере или увјерења и правном положају вјерских заједница, Митрополија црногорско-приморска, као и све епархије Српске православне Цркве у Црној Гори имају интензивне контакте и састанке на свим нивоима: са политичким партијама, појединцима, амбасадама, цивилним сектором, као и бројним међународним институцијама. Јавност обавјештавамо само о оним састанцима који су конструктивни и доприносе истинском и посвећеном дијалогу. А овај, нажалост, није био такав", наводи се у реаговању.

Боравишне дозволе за свештенство

Додаје се да су епископи тражили прихватање Предлога закона о изменама и допунама Закона о слободи вере или уверења и правном положају верских заједница, који је одавно предат Влади у званичним разговорима експертског тима те да су тражили да се одобре боравишне дозволе једом броју свештеника, монаха и монахиња, који немају црногорско држављанство.

"Не можемо се сагласити са наводима премијера о 'трајној опредјељености' власти да воде дијалог и траже заједничка и најбоља рјешења. Да је то тако, овдје не би било никаквога спора. Управо због изостанка таквог односа према Православној Цркви је и дошло до проблема у којем се налазимо, а који, сагласни смо у нечему и са премијером, 'оптерећује укупни друштвени амбијент'", додаје се у саопштењу.

Оно што се, како кажу, из разговора једино искрено могло закључити, то је понуда режима, неколико пута и јавно изречена, "да Српска православна црква у Црној Гори буде 'део  решења на' на начин што би, ваљда, требало да учествујемо у остварењу политичког програма владајуће партије и стварања партијске 'цркве' у Црној Гори".

"За такав безумни предлог, наравно, никад неће имати саговорника у Српској православној цркви, као ни у било којој истинској вјерској заједници у свијету. Управо су такве понуде, а не литије, које су само реакција на неправду, оне које драстично смањују могућност успјешног дијалога и стварају 'неразумијевање и конфронтације' у друштву", поручује Епископски савет.

Понуда неуставна и злонамерна

Истичу да је заиста несхватљиво оптужити Српску православну цркву у Црној Гори за "одбијање дијалога, а самим тим и могућности да се пронађе одрживо решење, послије наших вишегодишњих напора да успоставимо институционални дијалог са државним властима, не тражећи ништа друго сем обезбјеђења елементарних људских и вјерских права, која су уговорима потврђена другим традиционалним вјерским заједницама у Црној Гори".

Понуду Ђукановића и Марковића о обустави примене закона до одлуке Уставног суда и Европског суда за људска права, сматрају неуставном, а тиме, како додају, и злонамерном, и то, како су казали, из више разлога.

"Прво, она представља покушај државних власти да скину одговорност са себе због доношења неуставног и дискриминаторног закона. Друго, Влада нема могућност да обуставља примјену ниједног закона и нема институционалне механизме којима би могла да гарантује да се закон неће примјењивати, јер је он у овом тренутку саставни дио правног поретка Црне Горе. Треће, Уставни суд има овлашћења по којима је досад могао да покрене оцјену уставности овог несрећног Закона. То је исто могла да уради Влада, као и посланици владајуће већине у Скупштини", поручује Епископски савет. 

Додају да тај суд нема рок у којем би требало да одлучи о уставности закона.

"За овако важно питање није неважна чињеница да Уставни суд тренутно нема предсједника. Четврто и можда најважније - у надлежности Европског суда за људска права није оцјена уставности и законитости закона и других прописа, већ појединачних аката, који би били донијети приликом примјене закона. Дакле, овим је опет одбијен захтјев наше Цркве да се дијалог води о промјени закона, чиме је власт показала да је суштински не интересује аргументација Цркве нити стручне и шире јавности о неуставности и дискриминаторном карактеру одређених норми овога закона", оцењују у саопштењу.

Осврћући се на одржавање литија, поручују да су оне представљале и да представљају јединствени мирни протест против антиуставног и дискриминаторног закона и да је такво је право загарантовано свим демократским уставима света.