Матија и Ранко, симболи две Црне Горе

Прошло је 14 година откако је Црна Гора независна држава, а утисак је да референдумске поделе нису нестале и да су данас можда и јаче него 2006. Симболи те две Црне Горе - једне која се никад, и ни по коју цену, не би одвајала од Србије и друге, која је у том одвајању видела спас - јесу Матија Бећковић и Ранко Кривокапић.

Са Орловог крша на Цетињу, месту које подсећа на оснивача династије Петровића, уз химну Ој свијетла мајска зоро, поручено је - четрнаест је година откако је Црна Гора вратила своје име и место међу државама данашњег света.

"Веровали смо да је тог 21. маја стављена тачка на црногорске поделе. Данас, четрнаест година касније, морамо погледати истини у очи, у неким стварима је отпор црногорској суверености радикалнији него што је био пре деценију и по", тако је свој говор почео премијер Црне Горе Душко Марковић.

Академик Матија Бећковић, некада члан Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе, те 2006. био је против независности.

"Она слави 14 година своје независности, а тако се и понаша, као 14-годишњак. Расправља којим језиком говори, којим писмом пише, којој вери припада, брат који не верује отима храмове брату који верује, једна узица земље подељена је на две, једна мајка рађа две нације, један језик је наш и њихов, и то све се догађа у 21. веку", каже песник, члан САНУ, Матија Бећковић.

Ранко Kривокапић био је један од најпрепознатљивијих заговорника и један од симбола независне Црне Горе. Положио је венац на Његошев маузолеј на Ловћену.

"Четрнаест година после Црна Гора је остварила основни статусни циљ, независна је, слободна је, евроатлантска је и на путу је европских интеграција. Статусна питања остварила је брже него ико у таквом периоду. И то је Црна Гора која има савезнике, која има пријатеље и поштовање у свету. Није добро што Црна Гора то није испунила правим демократским и економским садржајем. Али не постоје ни веће нације које су тако сложене историјске наслаге као Црна Гора брзо решавале", каже Ранко Kривокапић, дугогодишњи председник Скупштине Црне Горе, данас почасни председник Социјалдемократске партије.

У специјалном програму Радио-телевизије Црне Горе подсетили су на миленијумску историју Црне Горе, од Дукље и Зете, и догађаја након Бодинове смрти.

"Разједињена и немоћна држава није имала снаге да се одбрани од освајачког похода великог српског жупана Стефана Немање, који је разорио и коначно покорио Дукљу 1185. године."

Наводи се и да је укидање независне Црне Горе 1918. изгласала група грађана на такозваној Подгоричкој скупштини. "Са политичке мапе Европе избрисана је прва независна балканска држава у новом веку."

"Црна Гора се уједињавала и разједињавала, присаједињавала и одвајала од Србије, али Србија није у томе учествовала. И тај референдум није био за њену независност него референдум против Србије, и од тада они ту борбу против Србије воде из дана у дан. Тако су, на крају,  дошли да Митрополија црногорско-приморска није њихова него хоће да оснују црногорску цркву, а то највише личи на стихове из Горског вијенца, кад су саградили велелепну воденицу, а тек онда се сетили за воду", каже Матија Бећковић.

"Српска православна црква је оруђе српске политике откад је дошла на бајонетима у Црну Гору, дошла је окупацијом и укидањем имена Црне Горе и та црква се, нажалост, тако понашала све време. Али дали смо јој шансу да буде као и свака друга црква, лојална законима Црне Горе, а закон подједнако важи и за оне који је не воле, та црква има прилику да се врати у ред, поштовању закона Црне Горе", каже Ранко Kривокапић.

Литије, Велика Србија и Срби из Црне Горе

Неки који су 21. маја 2006. заокружили „да" на референдуму, можда су у 2020. изговарали реченицу „Не дамо светиње". Неки су из литија поручивали да им је црква најважнији елемент идентитета.

"Црногорско-приморска митрополија је, са својим светињама, оно што је пробудило млади свет, за кога смо мислили да је индоктриниран и који је ћутао кад су му преименовали језик, кад му је укинуто писмо, кад су фалсификовали целу историју, а онда се пробудио кад су му дирнули данце духа, у њихову цркву, веру, светињу", каже Матија Бећковић.

"Што се тиче положаја Срба у Црној Гори, најпростије је рећи да је Срба у Милошевићевој Црној Гори било мање него сада, било их је 9,8 а сада их је 28 одсто. Три пута су нарасли, док су Црногорци у Србији четири пута смањени. А литије, као и свака пропаганда, проћи ће, истина ће се пробити, као што је пробила истина око независне Црне Горе, и око грађанске Црне Горе", каже Ранко Kривокапић.

Мило Ђукановић поручује да су расправе о закону о слободи вероисповести отвориле питање опстанка Црне Горе, расправе које би могле да доведу до приношења Црне Горе на жртвеник "Велике Србије". Новинар Дарко Шуковић пише да је у току напад на Црну Гору, на врху је Москва, испод су српски патријарх и предсједник, а на дну су извршиоци радова - Амфилохије, Јоаникије и Демократски фронт. Шуковић пише да "звер коју је црногорска власт деценијама толерисала није порасла довољно да прогута државу". Да ли је проблем Црне Горе данас "Велика Србија", како каже Мило Ђукановић, или немоћ да се договори са својим грађанима који су на улици?

"Морам вас подсетити, а то би у Србији требало да науче, да не би поново плаћали скупу цену, митинговали су милиони на Газиместану, па чије је сада Kосово? Заблуде политике су уништавале српски народ, Србија је платила најгору политику у својој историји у последњој деценији 20. века, држава у којој су сви Срби живели заједно, Југославија, више је нема, Срба на свим територијима где су некад живели скоро да више нема. Србија је изгубила 15 посто своје територије због те политике, Србија је прави непријатељ свих у региону и то је погубна политика за Србе, и за Србе и за читав регион. Црна Гора жели супротно, жели да има блискост као и увек у историји, са Србијом, али жели да буде она која пита себе, а помаже пријатељима", каже Ранко Kривокапић.

"Црна Гора је ремек-дело српске поезије, откад је Бранко Радичевић написао - Црна Горо, поносито стење, српске круне, ти драго камење. А онда је Лаза Kостић казао да је то "окамењена српска вера, непонижена а сирота". Нема такорећи ниједног српског песника који је није опевао, ово је једино време у коме се о њој не пева. Умрла је стара Црна Гора, а без ње се муче Црногорци, умријеће но ће прије тога себе и њу мртву обрукати", каже песник Матија Бећковић.

Све заставе Црне Горе

У 2020. видели смо и рат заставама. Цртане су тробојке из времена краља Николе. У Беранама је ових дана уз огромну тробојку дочекан владика Јоаникије, након пуштања из никшићког притвора.  "Орлови", навијачи Ловћена, испред Његошевог маузолеја на Ловћену јуче су послали поруку - Да је вечна Црна Гора. Раширили су заставе комита зеленаша и носили пароле "Никад више 1918". Неки су оштро говорили да је актуелна црногорска застава историјски фалсификат, да на њој нема белог Душановог орла, и да је настала највише заслугом Ранка Kривокапића, како би се направио отклон од свега што је српско.

"Мислим да је Србија жртва своје лажне пропаганде, ми смо имали четири династије, хиљаду година континуиране историје, СДП јесте идејни творац, али је то сада химна, то ја застава Црне Горе, усвојена двотрећинском већином у Скупштини. А тробојка којом машу је народна застава Србије, којом су рушени Петровићи. А златни орао је још од Балшића, наша застава представља континуитет и то је застава око које се окупљао антиратни покрет 90-их док је рушена Југославија", одговара Ранко Kривокапић.

Мило Ђукановић са Цетиња поручује да је питање цркве данас најважније идентитетско питање, да је Српској православној цркви понудио да се обнови аутокефална црногорска црква, да су они то одбили. И да ће се сада ићи на стварање цркве националних Црногораца.

"А приче о некој аутокефалној црногорској цркви су толико оригиналне да они никад не наводе ко је био патријарх те аутокефалне цркве, као што и сада имају неког кандидата који као да је дошао из неког позоришта", каже Матија Бећковић.

Ко ће победити - Мило или Амфилохије? 

Председник Црне Горе више пута је говорио да је та земља данас на прекретници. Kо ће победити - Амфилохије или Мило Ђукановић?

"Победиће Црна Гора, а то значи да и један и други треба да плате за грехе из 90-их и заваду коју праве сада", каже Ранко Kривокапић.

"У Другом светском рату Де Гол је командовао покретом отпора у Француској из Лондона, и није слушао Черчила. Када му је Черчил рекао да ће га, ако тако настави, истерати из Лондона, Де Гол је одговорио: слободни сте да се обрукате. То би могао и митрополит Амфилохије да одговори данашњем црногорском председнику", каже Матија Бећковић.

Годишњица црногорске независности прослављена је углавном кружењем аутомобила. Ипак, стизале су различите слике. У Беранама су аутомобили направили крст и четири С, пуштала се песма „Ој, јунаштва свијетла зоро". Kажу да је то била омиљена народна песма која је постојала и пре химе и пре него што јој је Секула Дрљевић додао две спорне строфе.

У владајућем ДПС-у од почетка 2000-их до данас понављају да нема ниједног доказа да је песму писао Дрљевић. И поручују да и данас у Црној Гори постоје људи који не поштују грб, заставу и химну. Све су то слике Црне Горе данас - 14 година после проглашења независности.