Помало завидим онима који ће на Сајам

Најбоље је да се коронавирусом никада не заразите, али ако вас та судбина задеси, радујте се да проведете пар недеља на Сајму, Чаиру или неком сличном месту.

Ни у лудилу не бих волео да се заразим коронавирусом, ни ја ни било ко други кога знам или не знам, далеко му лепа кућа ако има игде куће која би тај вирус примила.

Медицинска статистика је лоша, од пет заражених један има теже симптоме, од двадесет један заврши на респиратору. 

Од стотине, један умре, можда и двоје, тешко је то рећи ако се животи рачунају на децимале.

Сувише је то дарежљива лутрија да бих окушавао срећу.

Да бисте то лакше замислили, рачунајте да у просечној згради на једном спрату живи двадесетак људи. Ако се сви заразе, четворо ће имати тешке симптоме, један најтеже. Да не идемо даље.

Само на вашем спрату, међу комшијама. Пута број спратова.

Зато је док се не промени епидемиолошка клима и док не направе вакцину, најбоље да се вируса чувамо како знамо и умемо.

Није то обарање руке, нити постојање на страшном месту, то је душманин подмукао и невидљив који те, ако не пазиш, одмах претвара у свог јатака.

Има ли нечаснијег од тога, јунаци?

Да пређеш на страну непријатеља. 

Али, ако се ипак догоди, волео бих да ме пошаљу на Сајам.

Немам ни најмању жељу да будем у колективном смештају, таман да параванима направе једнокреветне собе, нити мислим да ће тамо бити забавно, све и да у суседну халу уселе луна-парк са новогодишњег вашара.

Има безброј места на којима бих радије био. Свако, осим друге болнице.

Али, рекох, ако закачим вирус, нема бољег места од Сајма.

Најпре, то значи да нисам тежак случај, да ме изолују како не бих ширио вирус даље, да прате моје стање злу не требало и да ћу за највише две недеље бити здрав, барем од Ковида.

Више ми не треба ни вакцина, мој организам се сам изборио, стекао антитела, не могу поново да се заразим нити могу да заразим икога. 

У светлу предвиђања да ћемо се без вакцине са коронавирусом носити наредних неколико месеци, а можда и годину дана па и више, бити имун звучи замало па као привилегија.

Можеш да се укључиш у даљу битку као волонтер, слободно да посећујеш старије, да будеш користан околини, не мораш да се кријеш, изолујеш, плашиш.

Зато нећу оклевати да се пријавим ако осетим симптоме на које упозоравају лекари, али нећу ни трчати код лекара на сваку малаксалост која може бити алергија, обична прехлада или хипохондрија чија се епидемија не спомиње.

Не треба да ме убеђују показујући „комфор“ који је обезбеђен, нити да ме плаше старим јастуцима, ћебадима и неудобним креветима (испробао већ) и одсуством сваке приватности, свестан сам лоших и добрих страна.

Јер ко не оде на време ризикује да за њега и некога из његове околине на Сајму не буде места. Не због гужве.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво