Кинески балон изнад САД – случајност, провокација или тест

Над Америку – и Северну и Јужну залутали су цивилни балони. Ветар их однео! Инсистирају Кинези и смењују шефа метеоролога. Претерали сте – реагују у Пекингу, када је амерички Ф-22 над Атлантиком оборио летелицу величине три аутобуса.

Сага о кинеском балону, који је осам дана пловио америчким небом и изнад нуклеарних складишта, има и елементе фарсе, али тумачи се и као доказ више да сведочимо новом хладном рату.

"Односи који су иначе веома лоши и на веома ниском нивоу, можемо да кажемо да су сада за један степен још покварени. Одложена је посета Блинкена. Међутим, не сматрам да ће то суштински утицати на њихове односе", каже проф. Драгана Митровић са Факултета политичких наука.

Доцент Факултета политичких наука Стеван Недељковић сматра да још увек не улазимо у доба које може да се назове новим хладним ратом.

"Оно то није ни по степену претњи ни по интензитету, али чини се да се буде духови прошлости и да оно чему сведочимо данас јесте продубљено надметање између Кине и САД које више није само економско и није само технолошко, већ добија и безбедносну димензију", додаје Недељковић.

Откуд балон уместо модернијих средстава попут сателита

Ривалитет супер сила је толики да се наводни шпијунски балон оцењује као скромна безбедносна претња. Није ни детектован први пут. Било их је и у време Трампа. Ајзенхауер их је слао изнад Совјетског Савеза и тврдио – реч је о метеоролошким балонима.

Данас и питање – откуд балон уместо модернијих средстава попут сателита. За почетак, са висине до 25 километара балон може безбедно да снима.

"Као што је случај са метеоролошким балонима, који могу да понесу читав низ инструмената високо у атмосферу, бaлон заиста омогућава да се врло различита опрема може закачити за њега. Када од одлети на неку територију, врло стабилно се могу снимати предмети на земљи уз помоћ било обичних камера, било инфрацрвених или неких других инструмената", наглашава Слободан Бубњевић, новинар.

Зашто баш сада 

Нагађа се и зашто сада. Случајност, провокација или одговор?

"Могуће је да је због најновијег америчког аранжмана са Филипинима око коришћења и додатних база, чиме би се њихов број попео на девет које би америчке трупе могле да користе тако близу око 300 километара од Тајвана у непосредном кинеском суседству, Кина одлучила да изазове Америку на начин да америчка увреда или одговор испадне помало бизаран или смешан, а да опет покаже колико Америка заправо није супериорна", истиче професорка Митровић.

"Овај балон је имао чини ми се и неку психолошку димензију, јер ако сте имали нешто величине три аутобуса изнад територије САД, то може да буде и нуклеарно наоружање. Са друге стране, има и безбедносну димензију и овим се испипавала и безбедносна архитектура САД, односно како она функционише", поручује Недељковић.

Уместо балона, у ваздуху су остала нагађања о посети првог човека Америчког конгреса, републиканца Кевина Мекартија Тајвану. Упућени су уверени да би могао да крене стопама претходнице из редова демократа Ненси Пелоси. И да ће до тада инцидент са балоном бити заборављен.