Американци "нишане" бране у Ирану, Техеран најављује "тотални рат"
Власти у Техерану жестоко су реаговале на спекулације да њихов програм изградње брана и система водоснабдевања представља "камуфлажу" за ракетне базе, наводећи да овакве тврдње представљају увод у нове нападе. Реакција Ирана уследила је дан након што је Њујорк тајмс објавио текст у којем се у питање доводи смисленост изградње више од 500 брана у овој држави. Бучно најављивани нови талас америчких напада на Иран одложен је после жестоког пораза републиканаца на међуизборима у САД.
Прошлог пролећа, Нима Шокри са хамбуршког универзитета је, пратећи вести о рату у Ирану "налетео" на мапу на којој су биле уцртане мете напада на наводне војне циљеве. Тачке су чиниле полукруг који се протезао од севера ка југу и готово се у потпуности подударао са његовом картом на којој је означио локације брана, пише Њујорк тајмс.
Иран је последњих деценија изградио најмање 533 бране у разним деловима државе, покушавајући да реше хроничан проблем недостатка воде. Последњих година, најугроженији је био Техеран чије су резерве воде сведене на 20 одсто капацитета.
Стручњаци упозоравају да је вишегодишња суша, суштински, представљала окидач кризе, која је изазвана лоших управљањем овим ресурсом, али и дотрајалом инфраструктуром.
Војна или цивилна намена
"Велики број брана служи основним потребама становништва, укључујући водоснабдевање и покретање хидроелектрана... Било каква војна употреба не треба да баци сенку на ове функције", рекао је Шокри.
Помињање брана и система за водоснабдевање, међутим, изазвало је праву панику у Техерану, чији су званичници оценили да писање њујоршког Тајмса, у ствари, представља увод у серију нових напада на цивилне циљеве у Ирану.
"Представљање близине цивилне инфраструктуре и војних објеката како би се нашло оправдање за нападе није ни ваљан ни одржив аргумент", рекао је портпарол иранског министарства спољних послова, Есмаил Багеи.
Ирански дипломата је, истовремено, упоредио тврдње о наводној вези водосистема и војних објеката упоредио са недавним наводима америчких медија да Иран планира да детонира "прљаву бомбу" на територији Америке.
Једнако жестоко реаговао је и шеф иранског парламента Мохамад Багер Галибаф који је оценио да наводи америчких медија представљају увод у нове нападе на Иран.
Иран: Све постаје мета
"Бране близу иранских ракетних база имају двоструку намену. Добро. Онда уводимо нови закон - било која брана, лука или електрана близу америчких или израелских база такође имају двоструку намену", рекао је Галибаф.
Противници режима у Техерану изнели су и тезу да су хапшења активиста за заштиту животне средине из 2018. године на неки начин повезана са бранама и војним објектима. Један од ухапшених је умро у притвору, док је неколицина тврдила да су током боравка у затвору били на разне начине злостављани.
Американци су, током марта и априла, бомбардовали неколико локација око Јазда и Хормозгана, при чему је убијена читава породица локалног ловочувара. Американци су тврдили да је циљ био камп за обуку, али су локални активисти навели да су у питању биле штале у којима су се налазиле залихе сена за угрожену врсту дивље овце.
Техеран сумња у намере Запада
"Тајминг ових расправа није случајан. Овакве претње ескалирају када геопилитичке тензије досегну врхунац... Претња нападом на цивилну инфраструктуру представља отклон у психолошком рату", пише ирански портал Алеф.
"И на најмањи напад одговорићемо страшним и болним ударима", упозорио је командант иранске Револуционарне гарде, генерал Ахмад Вахиди.
Најављена жестока офанзива америчких снага против Ирана одложена је након што су републиканци, почетком месеца, жестоко поражени на међуизборима у САД и оцена да је управо рат у Ирану коштао странку Доналда Трампа контроле над оба дома Конгреса.
Од тада, амерички званичници концентрисали су се на "гушење" иранске економије у нади да би финансијски проблеми могли довести до пада режима у Техерану.
Сједињене Америчке Државе тврде да су поморском блокадом спречиле извоз иранске нафте вредне 25 милијарди долара. Операцијом "Челична капија" желе да затворе и остале путеве ка Исламској Републици.
Одлука о формирању посебног штаба за копнену блокаду Ирана уследила је после неуспешне, вишенедељне дипломатске офанзиве Стејт департмента, чији су емисари безуспешно покушавали да убеде Ирак, Турску и Пакистан да затворе путеве који воде ка Исламској Републици.
Ове три државе су упозориле Вашингтон да би им копнена блокада нанела у најмању једнаку штету као Ирану, па је Стејт департмент у помоћ позвао Пентагон, чији ће задатак бити "спречавање дотока савременог наоружања, опреме и новца".
Истовремено, од потпредседника Џеј Ди Венса затражио је да пажњу са иранског питања пребаци на "лов на корупцију у савезним државама у којима су на власти демократе".
Суштина Трампових нада је да ће економски притисак довести до распада унутар система у Ирану, односно да натера тамошње власти да пристану на мировни план.
Власти у Техерану, пак, не верују да је Трамп одустао од напада, тврдећи да ће председник Америке коначну одлуку донети у наредне две седмице.