Од Черчила до Махатме Гандија - зашто Британцима сметају ови споменици

Битка за статуе не води се само у Сједињеним Америчким Државама. Брутално убиство Џорџа Флојда поново је у жижу јавности у Великој Британији ставио годинама спорно питање који су то споменици примерени савременом британском друштву и вредностима.

Демонстранти против расизма су на протестима прошле недеље, скрнавили, али и обарали неке од спорних статуа. Који то споменици највише боду очи дела британске јавности и зашто?

Споменик Винстону Черчилу на Парламентарном тргу у Лондону

Премијер, који је добио Други светски рат и проглашен за највећег Британца у историји, више не гледа, ослоњен на штап, у зграде парламента. Овај споменик задашчен је по наређењу градоначелника Лондона Садика Кана како би био "заштићен" од демонстраната против расизма.

Ту одлуку премијер Борис Џонсон, који се идентификује са Черчилом и написао је и књигу о њему, сматра "апсурдном и срамном", истичући да је реч о "хероју, који је земљу спасао о фашистичке и расистичке тираније".

"Не можемо цензурисати и прекрајати прошлост. Не можемо се правити да имамо другачију историју", твитује Џонсон. 

Шта је спорно?

Винстон Черчил је несумњиво контроверзна историјска личност, која често није бирала речи. 

У најновијем контексту замера му се изјава, дата пред Палестинском краљевском комисијом, којом је бранио злочине над Индијанцима у Америци и Абориџинима у Аустралији оценом да је "јача раса, раса вишег реда, која је боље познавала свет, дошла и заузела њихово место". 

Спорна је и депеша из времена Првог светског рата у којој Черчил снажно подржава употребу бојних отрова против "нецивилизованих племена".

Статуа Роберту Бајдену-Пауелу у Дорсету

Роберт Бајден-Пауел оснивач је глобалног скаутског покрета. Спорна статуа откривена је на обали града Пула у Дорсету на југу Енглеске 2008. године. И ова статута прекривена је даскама да би била заштићена од демонстраната.

Шта је спорно?

Према тврдњама Интернет странице "Срушите расизам", Роберт Бајден-Пауел починио је злочине над припадницима Зулу народа на почетку војне каријере 1888. године. На самом почетку ратне каријере у Јужној Африци он је изгубио контролу над својим људима, који су убили тројицу припадника народа Зулу.

Историчари истичу да инцидент није прошао некажњено и да га је замало коштао војне каријере.

Најспорније је погубљење побуњеног афричког поглавице Увинија, коме је у замену за предају, обећана безбедност 1897. године. Поборници Бајдена-Пауела тврде да поглавица не би преживео пут до Кејптауна и да је овај официр на лицу места организовао преки суд.

Бајден-Пауел сматра се херојем Другог бурског рата због одбране града Мафекинга. Његов биограф тврди да је оптужба да је том приликом отео храну црном становништву да би хранио белце, "апсолутна лаж", истичући да је Бајден-Пауел отворио јавне кухиње и побио све војне коње да би прехранио становништво.

Бајден-Пауелу се спочитава и сусрет са вођом Хитлер Југенда 1937. године, којом приликом се срео и са Адолфом Хитлером, као и чињеница да је "Мајн кампф" назвао "предивном књигом". Његов биограф Тим Џил поново стаје у његову одбрану оценом да је дивљење нацистичком вођи "било ограничено на заједничке идеје о образовању дечака".

Статуа Едварду Колстону у Бристолу

Демонстранти против расизма оборили су у Бристолу статуу Едварду Колстону, трговцу и локалном филантропу из 17. века.

Осим споменика, сећање на њега у родном Бристолу бележи се именима неколико улица и школа, као кроз специјалитет "Колстонова погачица". 

Шта је спорно?

Колстон је 1680. године ушао у посао са Краљевском афричком компанијом, која је држала монопол над трговином афричким робљем. Био је заменик гувернера те компаније од 1689. до 1690. године.

Статуа Роберта Милигана

Споменик Роберту Милигану из 1809. године уклоњен је са свог места испред лондонског музеја Докландса.

Шта је спорно?

Шкотски трговац Роберт Милиган био је покретачка снага иза стварања Западноиндијског дока у Лондону. Међутим, он је био робовласник и обогатио се на раду 526 робова на његовим плантажама шећерне трске на Јамајци.

Статуе Гају Томасу и серу Роберту Клејтону

Ове статуе уклоњене су са простора испред болнице "Гај и свети Тома" у Лондону по одлуци управе болнице.

Шта је спорно?

Гај Томас, био је продавац књига, инвеститор и посланик у 18. веку. Обогатио се на увозу холандских, квалитетнијих Библија, у Енглеску. Поседовао је акције у Јужноморској компанији, која је држала монопол над продајом робе и робља шпанским колонијама на оба америчка континента.

Сер Роберт Клејтон био је банкар, масон и један од управника ове болнице у 17. веку. Такође је инвестирао у трговину робљем.

Споменик Сесилу Родсу у Оксфорду

Хиљаде демонстранта су испред Оријел колеџа у Оксфорду тражиле уклањање "империјалисте" Сесила Роудса.

Шта је спорно?

Сесил Џон Роудс био је рударски магнат. Био је премијер британске колоније Кејп од 1890. до 1896. године. Његова Британско-јужноафричка компанија основала је Родезију - данашњи Зимбабве, која је по њему добила име. Роудс је англосаксонску расу сматрао „првом расом на свету". "Што више света настанимо, то боље за свет", сматрао је Роудс.

Споменик Махатми Гандију у Лестеру

Споменик једном од симбола пацифизма у свету подигнут је 2009. године у улици Белгрејв у Лестеру. Међутим, општина ће на дневни ред ставити гласање о њеном уклањању због петиције, коју је потписало 5.980 грађана.

Шта је спорно?

У заглавњу петиције, њен покретач Кери Пангиљер тврди да је Махатма Ганди био "фашиста, расиста и сексуални предатор", који је нанео "неутешне патње" милионима током поделе Индије пре убиства Гандија у јануару 1948. године.

Проблем је у признању Гандијевог биографа и унука Раџмохана Гандија да је творац независне Индије имао предрасуде према Африканцима док је живео у Јужмој Африци крајем 19. века. Међутим, други историчари истичу да је Ганди био на страни афричког становништва током Бурских и Зулу ратова.

Мало је вероватно да ће статуа Махатме Гандија и бити уклоњена, јер она представља велику заједницу из индијске државе Гуџарат, која живи у Лестеру. Овој иницијативи противе се и лабуристи, као и академски кругови.

Бивши лабуристички посланик Кит Ваз, који је открио статуу у Лестеру 2009. године, истиче да је Ганди "један од највећих миротвораца у историји", као и да је спреман да споменик физички брани.

уторак, 30. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво