Обамин штит на провери

Један од најважнијих програма америчког председника Барака Обаме у области одбране, ракетни штит, који би требало да штити САД и Европу од могућег иранског напада, суочен је са великим изазовима - пробијањем рокова, премашивањем трошкова и технолошким проблемима.

Два извештаја, један објављен прошле године, а други јуче, чији су аутори експерти министарства одбране и истражитељи Конгреса, бацају сенку сумње на програм који је у средишту америчких планова за одбрану Европе и представља осетљиво политичко питање унутар земље и у односима са Русијом.

Аутори извештаја наводе да постоје озбиљни технолошки недостаци уређаја за пресретање ракета и међу њима истичу чињеницу да сензори не могу поуздано да разликују бојеве главе од њима сличних предмета.

Први извештај Одбора за науку, саветодавног тела при министарству одбране, добио је мало пажње. У њему се закључује да "нема фундаменталних препрека" за систем ракетног штита у Европи и наводе кључни проблеми тог програма, али не и како они могу да буду отклоњени. Чланови одбора одбили су да коментаришу извештај.

Независни експерти, укључујући бившег главног експерта Пентагона за тестирање оружја Филипа Којла, кажу да проблеми поменути у извештају захтевају велике и скупе измене, у случају да се уопште могу отклонити.

Неки од републиканаца тврде да извештаји потврђују њихов став да је програм ракетног штита сачињен на брзину, како би примирио Русију, која се оштро противила ранијим плановима Бушове администрације, као и да се није водило рачуна да ли ће тај програм моћи да се примени.

Пред председничке изборе у новембру, републиканци Обаму називају слабим лидером, који брзо капитулира пред захтевима других држава. Ипак, актуелна америчка администрација тврди да све тече по плану.

Ракетна одбрана у Европи је осетљиво питање од средине претходне деценије, када је тадашњи председник САД Џорџ Буш изнео план о постављању пресретача дугог домета у централној Европи, као вид одбране од иранских ракета.

То је изазвало бес Русије, која сматра да је програм заправо намењен одбрани од њених интерконтиненталних балистичких ракета и умањењу њене нуклеарне претње. Примедбе су имале и неке демократе, које су тврдиле да се у технологију чија је ефикасност неизвесна улажу милијарде долара.

Обамин план

Недуго након доласка на функцију 2009. године, Обама је наставио рад на програму у покушају да унапреди односе са Русијом. У оквиру његових планова били су спорији пресретачи погодни за иранске ракете средњег домета.

Ти пресретачи би се постепено унапређивали у четири фазе, а врхунац би 2020. године биле нове верзије на којима се још ради и које, према тврдњама америчке администрације, могу да заштите и Европу и САД.

Према плану, у раним фазама користе се радари Егис на бродовима и један снажнији радар у Турској. Касније фазе захтевале би премештање радара Егис у Румунију и Пољску. Споразуме о постављању радара потписале су Пољска, Румунија и Турска, уз подршку НАТО.

Обама тврди да ће његов систем бити поузданији од онога који је планирала Бушова администрација пошто је, како је навео, заснован на провереној технологији.

"Остварили смо опипљив и доказан напредак у области наше технологије ракетне одбране. Наш нови приступ ће се односити на технологију која је доказана и исплатива и неутрализује актуелну претњу", рекао је тада Обама.

Сумње у турски радар

Међутим, аутори два извештаја изражавају озбиљне сумње у ту технологију и поштовање рокова у Обамином плану.

У новом извештају, који је израдила конгресна Служба за одговорност владе, констатује се да бродски радари Егис имају пракратак домет да би пружили довољно времена пресретачима да погоде мету, што је способност кључна за заштиту Европе.

Аутори текста наводе и да би радар у Турској морао да буде знатно дужег домета, како би могао да открије и прати ракете довољно рано, односно на време да се заштити Европа и истичу да није јасно како би се то могло побољшати.

Портпарол Америчке агенције за ракетну одбрану Рик Ленер оценио је да ће радари бити способни да открију ракете. Ленер је навео да САД у наредних девет година планирају и да унапреде способност детекције помоћу више сателита.

У последњем извештају се наводи и да инжењери нису успели да демонстрирају да сензори система могу да провере да ли је пресретач уништио бојеву главу, пошто они не могу да направе разлику између бојеве главе и других предмета, какав је део уништене ракете.

Аутори текста упозоравају да ће, ако систем испаљује ограничен број својих пресретача на лажне мамце и делове ракета, резултат бити "драматичан и поражавајући".

У новом извештају констатује се да се министарство одбране ослања на технологију која није доказана, као и да због тога ризикује "мањкаве перформансе, неочекиван пораст трошкова, кашњење и проблеме са тестирањем система".

У извештају пише да је, због притиска да се поштује рок по којем до 2015. мора бити довршена друга фаза израде система, министарство одбране наручило више десетина пресретача за ту фазу, иако се не зна хоће ли они функционисати. Очекује се да ће тестирање бити довршено идуће године.

Већа забринутост односи се на пресретаче намењене последњим двема фазама. Пишући о пресретачима у трећој фази, аутори извештаја наводе да ће они вероватно морати да буду измењени због проблема са ракетним моторима током тестирања.

Такође, тест последњег пресретача заказан је за годину дана раније пре него што ће војска уопште моћи да потврди да је он исправан и да испуњава циљ.

Аутори извештаја наводе и да војска планира да постави радар у Румунију пре него што га тестира. Они, такође, упозоравају да би радар, ако се у њега не унесу измене, могао да омета румунске мреже мобилне телефоније и размене података, као и телевизијске и радио преносе.