Крај ере Хоснија Мубарака

Хосни Мубарак, после више од 30 година, сишао са власти и са породицом отишао "на одмор" у Шарм eл Шејк. Маса демонстраната у свим већим градовима у Египту расте из часа у час. Чека се следећи потез војске.

Хосни Мубарак више није председник Египта, рекао је његов заменик Омар Сулeјман, саопштавајући да се власт у тој држави сада налази у рукама војске. Демонстранти одушевљени Мубараковим одласком.

"Председник Мубарак је одлучио да напусти тај положај... Власт у држави је у рукама војске", рекао је Сулејман, чије је обраћање било праћено одушевљењем стотина хиљада демонстраната широм Египта.

Египатски Војни савет ће, највероватније, владати заједно са Врховним уставним судом, а могућа је смена Владе и суспендовање оба дома парламента, пренела је телевизија Ал Арабија.

"Савет ће издати саопштење у којем ће бити наведени кораци и процедуре и директиве које ће бити предузете, у исто време потврђујући да нема алтернативе легитимитету прихватљивом за народ", изјавили су представници Војног савета.

Увођење војне управе подржао је и лидер опозиције Мoхамед eл Барадеј, али ће успех тог плана зависити од јединства војске, која је у приличној мери подељена на присталице режима Хоснија Мубарака, посебно међу вишим официрима и остатком армије која подржава захтеве народа.

Нешто раније данас, у граду Ел Аришу, око 1.000 Египћана напало је полицијску станицу, у покушају да ослободи затворенике. Дошло је до пуцњаве, запаљена су три возила, а нападачи су користили Молотовљеве коктеле у сукобу са полицијом.

Демонстранти су синоћ разгневљени последњим одбијањем Хоснија Мубарака да поднесе оставку, најавили масовне протесте како би га отерали, а војска данас није спречавала окупљање демонстраната пред председничком палатом.

Потпредседник Египта Омар Сулејман наложио је премијеру Ахмеду Шафику да за свог заменика именује једну личност из савета мудраца, који са владом преговара о проналажењу изласка из политичке кризе у којој се земља налази.

Заменик премијера треба да преузме одговорност за национални дијалог са опозицијом и независним политичарима, чију је прву рунду Сулејман предводио у недељу, а датум друге рунде још није утврђен, јавиле су агенције.

У савету мудраца се налазе истакнути бизнисмени, адвокати и академици.

Демонстранти су осудили дијалог као покушај обмане грађана, зато што треба да покажу како је влада озбиљна у погледу спровођења политичких реформи, што не одговара истини.

Левичарска опозициона партија Тагаму раније је објавила да више неће учествовати у дијалогу, због тога што влада није спремна да одговори на захтеве демонстраната.

Мубарак страховао од екстремизма

Дан пре него што је поднео оставку, Хосни Мубарак није штедео оштре речи на рачун Сједињених Америчких Држава, рекао је израелски посланик Бењамин бен Елијезер, са којим је бивши председник разговарао телефоном.

Према речима Бен Елијезера, Мубарак је навео да САД на погрешан начин жели да успостави демократију на Блиском истоку.

Израелски политичар је, такође, указао да је из разговора са Мубараком понео осећање да је 82-годишњи египатски лидер схватио да је његова ера завршена.

"Изговорио је веома оштре речи на рачун САД. Одржао ми је лекцију из демократије и рекао: 'Видимо какву то демократију САД шири у Ираку и, заједно с Хамасом у Гази, као и каква је судбина Блиског истока'", рекао је Бен Елијезер, члан израелске Радничке партије левог центра, који је с Мубараком често разговараао у разним приликама, док је био у коалиционој влади.

"Они можда причају о демократији, али заправо не знају о чему говоре, а резултат тога ће бити екстремизам и радикални ислам", цитирао је Мубарака израелски званичник.

У разговору са Бен Елијезером, Мубарак је оно што ће се на Блиском истоку догодити после његовог пада описао као снежну грудву (грађанских протеста) која се неће зауставити у Египту и која неће заобићи ниједну арапску земљу на Блиском истоку и у Заливу.

"Рекао је да не би био изненађен да у будућности види све више екстремизма, радикалног ислама и немира - драматичних промена и преокрета", навео је Бен Елијезер.

Он је додао и да је Мубарак тражио достојанствени излаз и да је понављао: "Служио сам својој земљи, Египту, 61 годину. Желе да побегнем? Нећу побећи. Желе да ме протерају? Нећу отићи. Ако буде требало, нека ме убију овде."

Свет очекује демократске промене

Одлазак Хоснија Мубарака поздравила је већина светских лидера, уз оцену да су сада потребне мирне демократске промене.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је овај догађај окарактерисала као историјски и рекла да је данашњи дан веома радостан.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон рекла је да поштује одлуку Мубарака да се повуче са власти и позвала на национални дијалог у држави, са циљем формирања "широке владе".

Из Беле куће је саопштено да је председник Барак Обама обавештен о Мубараковој одлуци и да ће званично саопштење дати током вечери.

Британски премијер Дејвид Камерон позвао је на успостављање цивилне владе у Египту, као делу транзиције ка "отвореном, слободном и демократском Египту" и понудио помоћ Велике Британије на том путу.

Званични Тел Авив саопштио је да се нада да оставка Мубарака неће пореметити мирољубиве односе Израела и Египта и да ће мировни споразум између две земље остати на снази.

Палестински Хамас је позвао ново египатско руководство да хитно донесе одлуку о попуштању блокаде Појаса Газе и трајном отварању граничног прелаза Рафа, како би народу било дозвољено слободно кретање.

Оставку Мубарака поздравили су и Турска, Катар, Тунис и Либан. 

Успон и пад Хоснија Мубарака

11. фебруар - Хосни Мубарак подноси оставку и заједно са породицом из Каира одлази у Шарм ел Шеик. Његову одлуку подржава војска и најављује укидање ванредног стања.

8. фебруар - ослобођена 34 политичка затвореника, што је прво пуштање из притвора од како је Мубарак обећао реформе да би смирио незадовољство народа и нереде на улицама градова.

7. фебруар - одржан први састанак нове египатске владе, од почетка масовних демонстрација. Владајући режим повећао плате државним службеницима и пензионерима за 15 одсто. Скраћен полицијски час. Муслиманска браћа саопштила да је постигнут договор са властима о већој слободи медија.

6. фебруар - процењено је да је у протестима широм земље погинуло 109 људи. УН оцењују да број жртава достиже 300. Стручњаци израчунали да је политичка криза Египат коштала 3,1 милијарду долара.

4. фебруар - Мубарак изјавио да се неће кандидовати за шести председнички мандат, али да на власти остаје до септембарских избора.

3. и 4. фебруар - ескалација сукоба на централном каирском Tргу Тахрир и околним улицама. Сукобима претходио напад присталица Мубарака на антивладине демонстранте, у којем је убијено пет, а рањено 13 особа.

1. фебруар - број демонстраната достигао милион!

29. јануар - Мубарак именовао Омара Сулејмана за потпредседника државе и дао му овлашћење да преговара са опозицијом.

27. јанаур - Мохамед eл Барадеј, добитник Нобелове награде за мир 2005. године, вратио се у Каиро, како би стао на страну опозиције и подржао демократске промене.

25. јануар 2011. године - широм Египта почели масовни протести, којима је претходила промена власти у Тунису.

Новембар 2006. године - Мубарак обећао демократске и уставне реформе.

23. јул 2005. године - терористички напад у највећем египатском летовалиту Шарм ел Шеик. Погинуло најмање 88 људи, а одговорност је преузела непозната група која себе назива Муџахедини Египта, наводно повезана са Ал Каидом.

Мај 2005. године - на референдуму подржане уставне измене које предвиђају учешће више кандидата на председничким изборима.

Март 2005. године - масовни протести широм Египта, на којима је затражен референдум о ограничењу мандата.

7. октобар 2004. године - у серији теророристичких напада на Синају, чија мета су били израелски туристи, погинуло 34 људи, рањено више од 120. Одговорност за напад преузела организација блиска Ал-Каиди.

2004. године - почеле економске реформе којима је Египат остварио велики напредак. Национални доходак се до 2008. године удвостручио, али, према оцени стручњака, сиромашни слојеви нису од тога имали користи.

17. новембра 1997. године - у нападу побуњеничке Исламске групе код Луксора погинуло најмање 58 људи, већином туриста из Немачке, што је резултирало одлучном борбом државе против тероризма и сломом највећих побуњеничких група.

26. јуна 1995 - исламски екстремисти извршили атентат на Мубарака у Адис Абеби. Председник се спасао захваљујићи оклопним колима у којима се превозио на наговор блиског сарадника Омара Сулејмана.

6. октобар 1981. године - после атентата у којем је на војној паради убијен египатски лидер Анвар ел Садат, дотадашњи потпредседник Хосни Мубарак постаје председник државе.

број коментара 60 Пошаљи коментар
(субота, 12. феб 2011, 15:07) - stopiranje [нерегистровани]

stopiranje

Pre tri godine sam imao prilike da stopiram po Egiptu.Jednom prilikom mi je stao visi policijski cinovnik.Za malo vremena sto smo se druzili nije propustio da mi kaze ovo:"Ovaj rezim za koga radim je jako los,evo ja ti to kazem".
dakle kad visoki predstavnik rezima koji ga placa izjavi ovako nesto onda komentar nije potreban

(субота, 12. феб 2011, 15:05) - anonymous [нерегистровани]

molim??

@mnogo dobro
a ko je podrzavao Pinochea,Pol Pota?

(субота, 12. феб 2011, 10:04) - anonymous [нерегистровани]

Jao...

pa sta tebe briga za amerikance, to je Rim savremenog doba i jeste za sve su oni krivi, to je ona stara strategija "zavadi pa vladaj".

(субота, 12. феб 2011, 07:11) - anonymous [нерегистровани]

Nada

Nadam se da nece proci kao mi. Veselje,radost....pa eto..stigosmo dovde.Gde smo bili-nigde, sta smo radili-nista. A ima i ono " dzabe ste kreccili"....

(субота, 12. феб 2011, 03:47) - anonymous [нерегистровани]

Mubarak kritikuje SAD

zbog politike na Bl Istoku? I to razgovara sa izraelcem koji je mozda i jedan od oljudi koji je stvorio Hamasa 1988 kao protuteza PLO/Fathu Yassera Arafata i cija zemlja zavisi o Americi kao sto covjek zavisi o vazduhu! Ako Mubarak kritikuje pol SAD, kritikuje direktno i Izrael! SAD i Izrael su jedno! Egipat im dodje kao poligon za vjezbanje vanjske politike SAD, ujedno i Izraela!

(субота, 12. феб 2011, 00:39) - Paja [нерегистровани]

Šteta velika

Meni je, moram da priznam, veoma žao kada čitam (na raznim sajtovima) prilično raširene stavove da je iza ama baš svega Amerika. Ne zato što ona nužno nije iza svega (mož' bit' bidne, mož' bit' ne bidne), nego zato što se mi Srbi često ponašamo kao čovek koji se opekao, pa duva kada i nije vrelo.

Jasno je meni da se u međunarodnoj politici svašta događa, ali ovo naše beskrajno horsko pevanje o prokletoj Americi pomalo zamara. Ne zato što je netačno (svi znamo da imaju prste u svačemu), već zato što... smara. Jalovo je. Kukavno i naricateljski.

U krajnjoj liniji, tako preuzimamo matricu baš tog "američkog" razmišljanja po kojem je i crni đavo dobar ako je na našoj strani. Dakle, za nas je svako ispravan i na nivou, ma samo da je protiv Amerike.

Zato, pamet u glavu, i u se i u svoje kljuse :-)

(петак, 11. феб 2011, 22:47) - anonymous [нерегистровани]

A Svajcarska!

Sta ima tu Svajcarska da odmah blokira novac. Ko bajagi ranije nisu znali o kakvome novcu se radi. I pitam se kome ce taj novac dati ako ikome dadnu!

(петак, 11. феб 2011, 22:39) - anonymous [нерегистровани]

Replika na"Mnogo Dobro"

kako mozes tvrditi da nije bio Mubarak diktator,ili mozda neznas da je pre dvadeset godina silom uz pomoc vojske dosao na vlast jer je tada pobedila druga stranka na izborima , i od tada se nemilosrdno obracunavao sa vrhom te stranke i zatvarao ih,mucio pa cak i proterivao iz Egipta i ne samo vrh te stranke nego i narod koji je bio za njih.

(петак, 11. феб 2011, 22:33) - anonymous [нерегистровани]

koji cinizam

Angele Merker kad citam njenu izjavu.

(петак, 11. феб 2011, 21:57) - anonymous [нерегистровани]

aha

mubarak otsal sad da vidimo kako qebiti sastaj prema kosovo i serbija