Специјални суд у Хагу – да ли се Приштина супротставља или изругује

У западним медијима је ОВК прошао кроз неколико стадијума – герила до 1998, борци за слободу око 1999, игнорисање до 2008, језгро регуларне војске Косова после 2008. године.

Главни проблем је увек био како третирати питање легалитета, где напипати тачни тренутак када герила прелази у регуларну војску.

А у том широком интерпретативном дијапазону, најважније је било премошћивање периода 1998-2000, кад су снаге ОВК биле у прилици да чине злочине и чиниле злочине, свеједно да ли као појединци, или по командној линији.

Да би се обрадили такви случајеви, створен необичан суд - приштински, али у Хагу; косовски али под ЕУ; није интернационални, само је међународни; један је, али пет пута.

И сам службени назив "Косовске специјалне коморе и Канцеларија специјалног тужиоца/ KSC & SPO" разбија сваки прегледнији новински извештај о његовој делатности.

Кад се напише читаво име, улога те институције је већ разводњена. Зато га медији скраћују у "Специјални суд албанске злочине на Косову", "Суд за злочине ОВК", "Хашки трибунал за Косово", "Специјални суд у Хагу" или нешто слично.

У свакој медијској варијанти остаје присутна иста она правна несигурност која је најкасније од Рамбујеа покривана моралном виндикативом.

Другачије речено, ако и није правно утемељено, стварање "државе Косова" би било морално оправдано, па се зато не треба исцрпљивати у правним финесама: Довољно је премостити 1998-2000 и игнорисати 2004. годину.

Легално чим је морално; морално кад није легално - то је ове четири године био медијски оквир у немачком говорном подручју кад се спомињао Специјални суд у Хагу.

Недавни случај, кад су "кртице" рашириле имена зашитићених сведока из припремљених оптужби за ратне злочине, добро је показао сав размер дилема у погледу на Косово као комплексну политичку тему.

Практично постоји један једини медијски извештај који проблем приказује генерички, одоздо, о чему се ту уствари ради. Објављен је у аустријском дневном листу Пресе (30.9.), потписује га београдски дописник Томас Росер.

За читаоце РТС-а нудимо интегрални текст тог извештаја.

Пресе: "Кртица копа јаму косовском специјалном суду"

"После дугих припрема, у Хагу су коначно прорадили правни механизми. Први оптужени су ухапшени овог викенда, шест нових судија је прошле седмице положило заклетву.

Али још пре него што је прво суђење за ратне злочине уопште почело, постојање Суда је озбиљно доведено у питање. Јер, правни акти који су се одједном нашли на увид јавности, угрожавају безбедност сведока.

Заправо би Специјални суд требало да се бави правном обрадом злочина почињених од стране косовско-албанске нерегуларне војске ОВК за време и после рата на Косову крајем 1990-их.

ОВК је тада подигао устанак против српске власти над албанском већином на Косову. Али већ трећи пут овог септембра јавности су преко ветеранске организације ОВК достављени поверљиви судски документи скупа са именима анонимних сведока.

Поверење у ефикасну заштиту сведока је тако подривено пре него што је први процес и почео.

Ко је "кртица", није познато. "Неко" са шеширом и наочарама за сунце је доставио копије 4.000 судских докумената у биро ветерана ОВК, без икаквог објашњења ко је извор, тврди председник удружења Хyсни Гуцати.

Ми смо то проследили медијима, каже Гуцати, јер је неопходно да се покаже да Суд делује искључиво против косовских Албанаца, не би ли "испунио вољу Србије".

Упозорења да је ширење поверљивих судских аката кривично дело, Гуцатија остављају потпуно хладним.

Ако Суд већ не зна да штити своја документа, зашто би их он штитио, изјавио је Гуцати прошле седмице, кад су му документи испоручени трећи пут за редом. Гуцати: "Све што пређе наш праг, све ћу да објавим".

За сада, чини се да више неће имати ту прилику. Маскирани полицајци су за викенд ухапсили Гуцатија и спровели га у Хаг. Оптужба му ставља на терет застрашивање сведока.

И заиста, све три инстанце које су до сада, пре Специјалног суда, покушавале да се баве улогом ОВК су наишле на исти зид.

Свеједно да ли УН-ов Унмик, или УН-ов Трибунал за процесуирање злочина на подручју бивше Југославије у Хагу, или правна мисија Европске уније Еулекс - сви њихови напори да се осветле злочини ОВК су пропали због застрашивања и неефикасне заштите сведока.

Неколико сведока је или умрло под необичним околностима, или необјашњиво повлачило већ дате изјаве. Тако је УН-Трибунал 2012. због недостатка доказа у другој инстанци ослободио некадашњег ОВК команданта, бившег премијера Рамуша Харадинаја.

У процесу Еулекса против политичара Фатмир Љимаја је 2015. требало да сведочи заштићени "Сведок X", некад чувар у логору за затворенике који је водио ОВК. "Сведок X" је за властиту безбедност склоњен у Немачку.

Пре него што се појавио пред судом, пронађен је обешен у једном парку у Дуисбургу. Немачка полиција полази од самоубиства.

Још 2010. је специјални изасланик Савета Европе Дик Марти оптужио вође ОВК за тешке ратне злочине.

На снажни притисак Запада је косовски парламент 2015. против властите воље изгласао оснивање Специјалног суда. Суд је официјелно део правног система Косова, али је у Хагу и под страним судијама.

Како се Суд не бави злочинима почињеним од стране српских трупа, многи косовски Албанци га доживљавају као једнострани и гледају га са скепсом.

Суд је у јуну најавио оптужницу против косовског председника, некада високо позиционисаног ОВК команданта Хашима Тачија.

Али, хоће ли правна обрада злочина ОВК заиста успети је, с обзиром на цурење тајних правних аката, врло упитно. Без добро заштићених сведока, спремних да дају изјаве, тешко се може рачунати да ће ратни злочинци из редова ОВК бити кажњени."

Злочини ОВК, досадна тема

Горњи текст из аустријског дневног листа открива неколико неизречених, али поузданих трендова.

Најпре, то је једина смисленија информација о деловању Специјалног суда протеклог месеца објављена у медијима немачког говорног подручја.

Скупа са догађајем, спомиње се и позадина - да су до сада три велике западне институције покушавале да се баве расветљавањем косовско-албанских злочина и да су по том питању пропале.

Да је после њих посао преузела четврта институција, Специјални суд, који је правно приштински, организационо и функционално западни, али да ће и он пропасти јер - нема сведока.

Друго, на Косову не влада државно право, већ право клана и породице.

Сигурно да су правосуђе, независност судства, правна држава, концепти у чијем остварењу има проблема на простору читавог Балкана и шире. Али за "албанско" Косово се не може рећи да право није довољно осигурано, да се не поштује, да га нема, или да су прекорачења без санкције.

Правни кодекс постоји - једино што то није државно право, већ право традиције и крвне кохезије.

Ако би се овдашњи медији, на пример изразито проприштински бечки Стандард, бавили цурењем докумената из Хага у удружење ветерана, одатле у медије, онда би морали да се дотакну питања традиционалног карактера права које влада у Приштини.

Морали би да некако признају да извор права не седи у парламенту, већ у мајчином млеку - а то није згодно. Зато Стандард нема коментар на актуелне проблеме Специјалног суда у Хагу.

Презир суда?

Треће, да приштинске институције, службене или традиционалне, не поштују суд и да се налазе у формули познатој као "contempt of court" - презирање, непоштовање суда.

Као први би по том пирању требало да реагује сам Специјални суд у Хагу, али на њиховом службеном сајту за сада нема спомена о "цурењу", "кртицама", криминалном download-у и слично, чак ни на одмереном правном језику.

Четврто, кад би се тема о Суду који је опструисан пре него што је и кренуо у посао, нашла у широкој медијској експолатацији, релевантне политичке јавности у Немачкој или Аустрији би морале да признају како су врло, врло разочаране развојем Косова као "самосталне државе".

"Зар нема правде за жртве ОВК?", пита се Андреас Ернст у кратком коментару за швајцарски НЗЗ.

Очито не, закључује он. Ернстово знање о косовским приликама је поуздано, он од почетка спада у специјалисте, не само као новинар.

На Факултету за историју при Универзитету у Цириху је годинама водио истраживачки пројекат "Институције, државни идентитет, друштво. Процес изградње државе Косово од 1999. у узајамном деловању интернационалних и локалних актера".

Како признати да "локални актери" делују на правној платформи много старијој од модерног државног права, а да истовремено не признаш да су Европа и Запад од Рамбујеа до данас нагомилали низ наивних погрешних потеза у односу на Косово? Никако!

Пето, ту се појављује један грдан неспоразум. Специјални суд за албанске злочине на Косову је суд за албанске злочине на Косову.

То да албанска јавност на Косову доживљава рад Суда за албанске злочине "са скепсом", зато што се бави "злочинима албанске стране" је духовито и забавно већ са становишта формалне логике.

Злочинима српске стране се деценијама обилно бавио други суд у Хагу.

Шесто, политички развој на Балкану и уопште читавом региону последњих тридесетак година показује да Запад прави разлику да ли му се неко супротставља или му се исмејава.

Сходно томе прилагођава и казну.

Цурење судских аката, поништавање анонимности сведока, позив на лојалност породици, клану, народу као хердеровској категорији крви и организма - то у Приштини већ одавно није супротстављање Западу, већ исмејавање и изругивање Запада.

Реакције су за сада изостале, што не значи много. Запад је по правилу спор, али кад се једном покрене, правни обзири га неће зауставити.