Ко застрашује сведоке Специјалног суда за злочине ОВК

Насим Харадинај и Хисни Гуцати, шефови организације која окупља ветеране ОВК, ухапшени су и пребачени у Хаг због застрашивања сведока, одмазде и повреде тајности поступка. Уз бившег шефа обавештајне службе КБС-а Саљиха Мустафу, биће први припадници ОВК који ће се суочити са судијама тог трибунала.

"Специјализовано тужилаштво је 25. септембра ухапсило Насима Харадинаја, након чега је он пребачен у притворски објекат Специјализованих већа Косова у Хагу. Налог за хапшење овог осумњиченог издат је због кривичних дела против правосуђа, односно застрашивања сведока, одмазде и повреде тајности поступка", наводи се у саопштењу Специјалног суда.

Готово истоветно саопштење, Специјални суд је издао и после хапшења председника удружења ветерана ОВК, Хиснија Гуцатија, који ће такође одговарати за застрашивање сведока и повреду тајности поступка.

Заштита сведока била је кључни проблем са којим су се творци Специјалног суда за злочине ОВК суочавали од оснивања овог трибунала пре пет година.

Претходно, проблем застрашивања сведока, додуше безуспешно, годинама је покушавао да реши и Хашки трибунал, посебно у два суђења некадашњем команданту оперативне зоне Дукађин Рамушу Харадинају.

Упозорења Карле дел Понте 

Некадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у неколико је наврата пред Саветом безбедности УН упозоравала на проблем заштите сведока на Косову, али и случајеве у којима су званичници УН отворено подржавали Рамуша Харадинаја током истраге везане за ратне злочине.

"Немам ништа против пријатељстава, али ако имате постере на којима шеф УНМИК-а подржава Харадинаја... то ствара озбиљне проблеме", рекла је Дел Понтеова на опроштајној конференцији за новинаре у Њујорку крајем 2007. године.

"Говорили су да безбедност зависи од Харадинаја, који је оптужен за ратне злочине. То знамо јер смо истражили тај случај и оптужница је потврђена", рекла је тада Карла дел Понте. 

Нешто оштрији био је њен тадашњи заменик, Дејвид Толберт који је рекао да "страх и притисак на сведоке најбоље осликава чињеница да је трећина укупног броја сведока била судским налозима приморана да се појави пред судом". 

Серж Брамерц и Дел Понте су у више наврата упозоравали да су "многи сведоци тужилаштва, посебно они који живе на Косову или тамо имају породице, из страха одбили да сведоче".

Случај достављања докумената ветеранима ОВК 

Свега неколико дана пре хапшења првог оптуженог Саљиха Мустафе, неидентификовани младић је на адресу организације која окупља ветеране ОВК, у три наврата, доставио неколико хиљада докумената у којима се наводно налазе изјаве и потврде идентитета низа сведока злочина за које ће одговарати некадашњи челници ОВК.

Назим Харадинај и Хисни Гуцати су одмах одржали серију конференција за новинаре, док су бројним медијима достављене копије докумената који су се на мистериозан начин нашли у њиховим рукама.

Већина медија одбила је да објави садржај тих докумената, напомињући да се ради о сведочењима жртава акција које је током и непосредно после рата 1999. године спровела Ослободилачка војска Косова.

Један приштински портал, не објављујући више детаља, објавио је део сведочења неименоване жене којој су припадници ОВК одвели мужа и свекрву, чија тела никада нису пронађена.

Објављени делови оптужнице против Тачија? 

Албански Топ ченел је, у међувремену, објавио делове наводне оптужнице против Хашима Тачија. Према наводима те телевизије, некадашњи политички лидер ОВК се, по командној одговорности, терети за смрт безмало 90 особа, Срба и присталица оснивача Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Демократском савезу Косова блиски Бота сот је пре три година објавио да је у саобраћајној несрећи у Косову Пољу погинула Блеранда Цури, ћерка локалног команданта ОВК који је година дана убијен под неразјашњеним околностима.

Бота сот је тада смрт Бедрија Цурија и његове ћерке повезивао са Цуријевом наводном намером да пред Специјалним судом за злочине ОВК сведочи о злочинима које су припадници ОВК починили против својих политичких противника, као и ликвидацијама припадника Војске Југославије током рата на Косову.

Најмање два сведока, Садик и Весел Мурићи, убијени су иако су били део програма заштите сведока Хашког трибунал, наводи се у документу известиоца о проблемима заштите сведока на Балкану Жана Шарла Гардета из 2010. године.

"Један сведок тужилаштва је убијен и један, који је требало да буде заштићени сведок, био је тешко рањен 10. октобра 2005. године након што су пристали да сведоче о случају. Локалне новине су објавиле име и детаље везане за заштићеног сведока, који због свега тога није могао да сведочи", наводи се и Гардетовом извештају.

Хашки трибунал је питање претњи сведоцима покретао махом када су суђења добрано одмакла, или била завршена. Нови, Специјални суд је одлучио да покушаје застрашивања сведока спречи одмах, хвалећи се истовремено, напредним механизмима заштите сведока, као би, за разлику од суда УН, обезбедио да се њихова сведочанства чују пред судијама.