Учестали инциденти на пругама, колико су узрок томе застареле шине, а колико људски фактор

Крајем децембра са пруге код Пирота, исклизнуле су цистерне из којих је цурио амонијак, две особе су настрадале.

Воз је исклизнуо и код Зајечара, затим код Панчева, па у Суботици. 

Србија је преплетена са 3.400 километара пруге. На неким деоницама због дотрајалости, возови се крећу свега 10 километара на сат. Неке пруге изграђене су пре више од сто година и нису реконструисане шест деценија. Њихова исправност се, тврде у "Железницама", стално проверава.

"Целокупно наше извршно особље је на терену, од шефова станица, преко шефова секција преко отправника возова. Сви имају обавезу да на својој територији контролишу стање железничке инфраструктуре било визуелно, било преко уређаја којим располажу. Поред тога, имамо и специјализована возна средства која саобраћају српским пругама – то су моторне дрезине, то су мерна кола која управо мере све параметре, посебно на електрифицираним пругама", каже Ненад Станисављевић из "Инфраструктуре железнице Србије".

Да би железнички саобраћај био безбедан, и возови и вагони треба да буду исправни, 23 компаније имају лиценцу за железнички превоз робе, међу њима је и "Србија карго" са највише локомотива и вагона. Кажу да их контролише 189 стручних лица у тридесет станица.

"Да би добио дозволу вагон мора потпуно да одговара прописаној техничкој спецификацији и документацији. ‘Србија карго’ а.д. не поседује вагоне за превоз опасних материја, за које такође постоји иста процедура добијања употребне дозволе, с тим што се код вагон цистерни додатно испитује заптивеност суда за одређену врсту робе и то од стране инспектора за котлове. Те вагоне увек обезбеђују корисници превоза (НИС, Петрохемија, Еликсир и др.)", саопштава "Србија карго" а.д.

Након учесталих инцидената, кажу појачаће контроле и превенцију да не би долазило до исклизнућа.

"Та пруга није оспособљена да воз иде 100 километара на сат, али је оспособљена за саобраћај возова са врзином од 10 или 20 километара на сат и то су управо те мере које предузимамо да би саобраћај био безбедан", каже Станисављевић.

"Зато сам тражио од ‘Инфраструктуре железнице Србије’ да ми доставе списак свих критичних места, да ми напишу шта су урадили у протеклом периоду на тим критичким местима, да ми наведу које ће мере да ураде и онда ћемо контролисати како ће санирати та места. Јер ако нема пара за реконструкцију, може да се санира. Железничари знају, сваки трећи, односно пети праг се замени, то се зове учвршћивање пруге. Очигледно ја као правник треба да им објашњавам шта треба да раде. Не буду ли то урадили, неко ће да одговара", рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Закључује, хаварије су последица вишедеценијског неулагања. Од када је завршена пруга Београд–Бар 1976. године, до 2014. у Србији нису грађене нове пруге, а ни на реконструкцију постојећих није се обраћала пажња.