Читај ми!

Суморне прогнозе уочи пописа – свакако нас је мање, а знаћемо и колико

У суботу почиње попис становништва. Каква је демографска слика знаће се крајем новембра када буду објављени прелиминарни резултати. Коначни се очекују најкасније до маја 2024. Професор Правног факултета у Београду Данило Вуковић каже за РТС да подаци које добијемо на попису могу да помогну Влади и друштву да промисли политике које смо до сада водили.

Данило Вуковић претпоставља да ће попис показати да нас је мање.

"Не могу тачно да одговорим колико, то је посао демографа и статистичара. Све пројекције које ми радимо у последњих неколико година показују да ће доћи до пада броја становника. Постајемо старији, стопе фертилитета нису битно порасле, упркос Владиним пронаталитетним мерама, стопе миграција су релативно високе. Попис ће нам дати ближи увид посебно у миграциону компоненту. Имајући у виду да имамо релативно спор напредак у очекиваном повећању трајања живота и да људи у Србији нису здравији него што су били пре неколико деценија, очекујем да ће резултати пописа показати да смо једна нација у опадању", рекао је Вуковић.

Према његовим речима, проблем са којим се Србија суочава није јединствен, поготово се источноевропске земље суочавају с тим проблемом.

"Једноставно брачни парови не рађају више од двоје деце. Стопе миграције су јако велике јер је тржиште радне снаге европско близу, плате су веће и имамо јак подстицај људима да иду тамо", наводи Вуковић.

Подаци које ћемо добити на попису, сматрам, могу да помогну Влади и друштву да промисли политике које смо до сада водили.

"До сада смо инсистирали на томе да подржавамо породице да имају више деце. Али, имамо све мање и мање оних који рађају децу и у просеку мање деце, а искуство показује да финансијски подстицаји не дају баш неке спектакуларне резултате. Верујем да ће кључна промена да донесе да се промени парадигма популационе политике. Да не размишљамо колико нас има, јер ћемо се смањивати, него да размишљамо о неким другим питањима", указује Вуковић.

Наводи да извештај УН за развој и полулациони фонд каже да ћемо у будућности бити мала земља са релативно малим бројем становника.

"То неће бити страшно ако урадимо нешто да имамо снажнији људкси капитал. То значи да становници Србије буду боље образовани, да више раде, на бољим радним местима, да дуже и активније живе. Извештај каже да решење није у деци која ће се тек родити, него у људима око нас", напомиње Вуковић.

Истиче да извештај каже да су градови средње величине, до 100.000 становника кључни у одбрани демографске будућности Србије, јер могу да се развијају тако што ће њихово окружење имати од њих користи.

"Врање да би се развило мора да има више градске функције, јер сви желе да живе у средини која је богата садржајима. Зато је развој Врања важнији од развоја села око Врања. Села су архаична, раштркана и та врста заједнице у модерном свету тако не може да опстане", додаје.

Указује да смо по броју деце која плаћају додатну наставу међу најистакнутијим земљама у Европи.

"То су све неки притисци које друштво ставља на породицу и родитељства. Када погледате тржиште рада, видимо да цео систем није баш пријатељски настројен према породици. Новац не решава питање родитељства, и неће подстаћи родитеље да роде друго дете, него ће помоћи неке од других ствари", закључио је Вуковић.