Читај ми!

Особе са инвалидитетом, које су кочнице на путу до посла

Упркос инвалидитету, многе особе које живе у установама или се о њима стара породица могле би да раде, па и да живе самостално, када би имале подршку. Велика кочница је одузимање пословне способности, недостатак услуга подршке и чињеница да послодавци радије плаћају пенале него што запошљавају особе с инвалидитетом. Многи добри пројекти који су им у томе помагали угашени су, када је нестало новца за финансирање.

Када остану без родитеља а нема фамилије која би бринула о њима, особе с инвалидитетом завршавају у установи.

Многи за други дом и не знају. Најлепши период за Аницу Клепо био је када је, захваљујући пројекту "Становање уз подршку", живела самостално.

"Цео живот затворен си у дому: само двориште и павиљон. A када ниси затворен, видиш све: аутобусe, трамвајe. Mени je било мало незгодно, чудно, док се нисам навикла", прича Аница Клепо.

Становање уз подршку, био је показни пример да особе с инвалидитетом могу да живе самостално, да раде и зарађују за живот.

Борба за посао

Много теже се особе са инвалидитетом борбе са предрасудама.

Аница Клепо каже да их људи тешко прихватају, те да их често гледају, коментаришу.

Углавном раде као хигијеничари, чистачице, сортирају артикле у продавницама: обављају једноставне послове за које није неопходно образовање.

Многи и не могу да се запосле, јер им је одузета пословна способност.

Послодавци радије плаћају пенале 

С друге стране, послодавцима су велики терет, па радије плаћају пенале него што их запошљавају.

Саветник за запошљавање, док је трајао пројекат, помагао је и особама с инвалидитетом и послодавцима.

"Уколико их и запосле, сами морају да обезбеде прилагођавање, да пружају подршку што је потпуно нефер, јер и послодавцима треба пружити подршку", објашњава Маја Поповић из Иницијативе за права особа с инвалидитетом МДРИ.

Поповићева наводи да је сваки саветник запослио једну особу. 

Пројекат "Саветник за запошљавање" угашен је, када је нестало новца.

То се догодило и са "Становањем уз подршку", а особе с инвалидитетом враћене су у установе.

"Надам се да у наредном периоду нећемо имати ниједну ситуацију да ћемо се огрешити о неког корисника и да ће локалне самоуправе имати слуха да преузму своје одговорности у делу финансирања услуга", каже Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите.

Стратегија социјалне заштите, усвојена ове године, могла би да буде добра основа да се ствари поправе, почев од деинституционализације и развијања услуга у заједници до професионалне рехабилитације особа с инвалидитетом и бољих законских решења за развој социјалног предузетништва.