Читај ми!

Зашто се толико гине на пружним прелазима када су сви обележени

Због неопрезности, људи у Србији губе живот и на пружним прелазима. Само у претходних неколико дана две особе су тако погинуле. Ненад Станисављевић из Инфрастуктуре железнице Србије истиче за РТС да је само за гoдину и по дана 28 пешака погинуло приликом стајања, кретања по прузи и у покушају да је пређу ван обележених прелаза. Указује на то да у Србији нема више необележених прелаза.

Најновији трагични случај догодио се на пружном прелазу између станица Ваљево и Дивци, на барској прузи, када је погинула женска особа. На њу је налетео путнички воз док је покушавала да пређе пругу у тренутку када су браници били спуштени. Сви уређаји на путном прелазу су у тренутку несреће били исправни и редовно радили, што је потврђено и на видео-снимку са надзорних камера на том месту.

Ненад Станисављевић из Инфрастуктуре железнице Србије каже да се на снимку уочава да настрадала није обратила пажњу на воз који долази.

"На том делу пруге према Бару возови су се раније кретали 30-40 километара на час па су људи рачунали да имају времена да се склоне, али та деоница је реконструисана и возови развијају брзину од 100 километара на час", истиче Станисављевић.

Указује на то да у таквом слуају не помаже никаква тренутна реакција машиновође будући да је зауставни пут композиције око хиљаду метара.

Станисављевић додаје да тај случај на прузи Београд–Бар код Ваљева показује да никакве техничке мере не могу сачувати живот ако људи не поштују прописе.

Наводи да се дешавало се и људи неопрезно излете на пругу, да имају слушалице у ушима и не чују да долази воз.

"Сличне грешке праве и возачи који својим возилима заобилазе рампе, а на прелазима где их нема не заустављају се, не обраћају пажњу на то да ли воз наилази", каже Станисављевић.

Каже да је за годину и по дана чак 28 пешака погинуло приликом стајања или кретања по прузи, у покушају да пређу пругу ван обележених прелаза.

Са друге стране, Станисављевић указује да у Србији нема необележених прелаза.

Више од 500 савремених прелаза, Србија у европском просеку

Од око две хиљаде пружних прелаза у Србији, 25 одсто, односно нешто више од 500, обезбеђено је рампама и савременом опремом, каже Станисављевић.

Како додаје, сви остали су обезбеђени Андријиним крстом и знаковима вертикалне друмске сигнализације.

Са друге стране, сматра и да опремање свих прелаза савременом опремом не би подигло ниво безбедности као што показује случај из Ваљева.

"По броју савремених прелаза, Србија је у европском просеку. Ниједна европска и светска железничка управа немају све прелазе обезбеђене рампама. Највише имају Француска и Италија, 70-80 одсто, али су неке развијеније управе на нивоу 25-30 одсто."

При 200 километара на час реакција не постоји

Говорећи о возу "Соко", који развија брзину од 200 километара на час, Станисављевић указује да у том случају не постоји време за процену да ли можете прећи пругу пре воза. Ни реакција машиновође ни оног који покушава да пређе пругу готово да не постоје.

"Када угледају возило или пешака на прузи, машиновође дају звучну сигнализацију, коче, покушавају да спрече несрећу, али по правилу, ни таква реакција не помаже."

Станисавњевић каже да је то посебна траума за машиновођу, који да би се вратио на посао, мора да прође лекарске прегледе.

Наводи да су предвиђени разговори са психијатрима који треба да утврде да ли машиновођа способан да се после таквих траума врати на посао.

Станисављевић подсећа да мобилна апликација "пружни прелази" упозорава возаче да се ближи укрштању путева с возом.

На 100 до 300 метара апликација се звучно оглашава да се приближавате прелазу. Тиме би требало да се повећа будност возача моторних возила да обрате пажњу на прелазе, објашњава Станисављевић.

О обнови пруге Београд–Бар

Осврнувши се на проблеме у саобраћају на прузи Београд–Бар, Станисављевић каже да је било исклизнућа теретног вагона због чега је на саобраћај био у застоју дан и по, а било је и застоја на територији Црне Горе, кварова локомотива.

Наглашава да је узрок што барска пруга од изградње није обнављана.

"Та пруга је један од пројеката обнове на коме ће се радити. У току су испитивања шта је све потребно урадити да се пруга врати у функцију у пуном капацитету, на пројектоване брзине. То је вишегодишњи посао имајући у виду тежину терена и дужину пруге", истиче Станисављевић.

Подсећа да је просечна брзина возова на пругама у Србији пре неколико година била 40 километара на час. Интензивно се гради брза пруга од Новог Сада ка Суботици, а радиће се и брза пруга Београд–Ниш, чиме се постиже и максимална безбедност на пружним прелазима.

На прузи Београд – Нови Сад нема укрштања са друмским путевима, што ће бити случај и са пругом ка Суботици и Нишу, додаје Станисављевић.

Радови на Коридору 10 и обилазница око Ниша

"Кључа деоница на Коридору 10 је Београд–Ниш, која ће бити за брзине до 200 километара на час. Завршена је студија о утицај на животну средину, што је неопходни предуслов да се уђе у финансирање тог пројекта", наводи Станисављевић.

Према његовим речима, процена је да ће педесетак одсто пруге бити предвиђено за брзине од 200 километара на час, а планирано време путовања је око сат и по, за разлику од садашњих четири до пет сати.

"Прва деоница која ће се радити на тој прузи је Сталаћ–Ђунис, а до краја године треба да се започе са радовима на још једној деоници на Коридору 10 и то од Ниша до Димитровграда".

Наглашава да је то једина деоница на целом Коридору 10 која није електрифицирана и да је једноколосечна.

У оквиру тих радова, градиће се обилазница око Ниша. Пруге које иду кроз центар су велика опасност за саобраћај и отежавају функционисање града. О обилазници се прича већ педесетак година, каже Станисављевић.

Додаје да наредних дана треба да почне и изградња зграде станице "Београд центар", чиме ће се београдски железнички чвор комплетно ставити у функцију.

петак, 29. март 2024.
22° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво