Антисрпски наратив у Хрватској – шта доноси 18. новембар у Вуковару

У суботу је испред просторија Српског народног вијећа у Загребу протестовала група екстремних десничара окупљених око Аутохтоне-Хрватске странке права. Навели су да су незадовољни због отварања изложбе "Легат" у част српског академика Дејана Медаковића, иначе родом из Загреба.

Повод за инциденте били су Дани српске културе у организацији Српског културног друштва Просвјета.

Претходно, у Загребу су због ове манифестације протествовали навијачи ФК Динама – "бед блу бојси", а у Сплиту навијачи фудбалског клуба Хајдук, окупљени око групе "торцида".

Истовремено, након "безбедносно-сигурносне процене", ова манифестација је на крају отказана и у Вуковару. Повод је била изложба фотографија под називом "Српкиња, хероина Великог рата".

Све ове догађаје пратила је јасна проусташка иконографија и покличи "За дом спремни".

И док премијер Хрватске Андреј Пленковић тврди да је његова жеља да се сви, па и националне мањине у овој земљи, осећају добро, дотле је за аналитичаре обележавање Дана сећања на жртве Вуковара 18. новембра још један испит да се таква тврдња докаже и на делу.

Сећање на жртве и "ратни туризам"

Заменик градоначелника Вуковара из српске заједнице Срђан Колар каже за Интернет портал РТС да су Срби навикли да 18. новембра не буду у овом граду, јер су тада "у другачијем статусу" у односу на друге грађане Хрватске.

Додаје да ће ове године бити нешто другачије зато што су предвиђени догађаји и 19. и 20. новембра.

"Срби су ту у једном, сасвим другачијем статусу. Нема Срба на улицама, нема Срба у Вуковару. По правилу, сви они који могу, далеко су од Вуковара", каже Колар.

Не спори да долазак великог броја људи у Вуковар одражава симболику поштовања страдалих, али и да је тај дан постао и нека врста "ратног туризма".

"Она река људи која дође тих дана јесте нешто што свакако има своју симболику у смислу поштовања свих тих страдалих људи. Али чињеница јесте да је то постао и један ратни туризам и нешто где није једноставно ни бити у Вуковару тих дана, поготово ако сте Србин“, истиче Колар.

Објашњава да је у тим данима већина српских локала затворена или их чува полиција.

"Имали смо из неких претходних година ситуацију да дођу у локал и ако конобар не прича чистим хрватским језиком, а обично у тим локалима раде Срби, онда ту зна бити проблема", објашњава Колар.

Ове године је, упозорава, Дан сећања посебно "политички изражен".

Наводи да је све почело инцидентима у Загребу и Сплиту током Дана српске културе, а да је кулминирало у Вуковару забраном изложбе фотографија “Српкиња, хероина Великог рата”.

"Проблем је само наслов ’Српкиња’. Чињеница је да је проблем само зато што се та изложба зове ’Српкиња’, а не зато што говори о једном племенитој ствари и улози жене у Првом светском рату. Нико није хтео ни да чује тематику те изложбе, па да неко оправдање за њено отварање, већ напротив одмах се 'дигло'“, каже Колар.

Узроке види у јачању десног спектра странака у Хрватској, које је у Вуковару представљао Домовински покрет, а који је на последњим локалним изборима изгубио власт.

Подсећа да је управо ова политичка групација отворено била против спровођења свих оних права која Срби по Уставу Хрватске имају.

Двојезичне табле само су један од "уставних примера" који у Вуковару "није прошао".

Селективна примена Закона о гробљима је други узрок.

"Српска обележја која на било који начин симболизирају или подсећају, како тумаче 'вређају осећаје' Домовинског рата, морају бити уклоњена“, подсећа Колар.

Проблем је, наглашава, што такве десничарске странке имају све већу пажњу и подршку у Хрватској.

"Фактичи политички циљ је да Срби што мање имају права, то је за њих већи политички успех. Нажалост, они имају све већу и већу пажњу и све већу и већу подршку, чак и ХДЗ-а који је на власти. ХДЗ је некада био ултрадесничарска странка, међутим, доласком садашњег премијера Пленковића, он се померио у 'центар' што не одговара великом броју чланства ХДЗ-а и десне опције полако преузимају бирачко тело. Сада се и сам ХДЗ враћа у тај десни спектар. Видели сте и по изјавама, правдање да је израз 'За дом спремни', нешто што се може користити само у песми Марка Перковића Томпсона иако се Уставни суд јасно ту одредио да не постоји било какав облик коришћења оваквог поздрава“, наводи Колар.

Коришћење "бед блу бојса" као уличних промотера

Резултат такве политике је, наставља, и коришћење навијачких група попут "бед блу бојса" као "уличних промотера".

"Фактички су своју улогу навијања на утакмицама пребацили да буду 'улични промотери' онога што треба да буде. А оно што треба да буде је да се нападну наши млади. Ако случајно навијају за Звезду или Партизан да су неподобни у Вуковару. Не дај Боже да неко може да носи на мајци било какво обележје Републике Србије, ова два клуба или било шта што је везано за српску православну веру. Одмах буду нападнути и одмах имају проблеме", прецизира Колар.

Каже да је као заменик градоначелника барем у Вуковару у сарадњи са српском заједницом то успео да минимализује, али да тих спорадичних инцидената још има. 

"Надам се да ће одређене институције, од полиције и судства, па и политичких актера, имати мудрости и памети да се тај део праксе заустави у Вуковару, јер мислим да овај град, после свих ових година страдања и патње, заслужује и један нормални смер деловања и рада“, каже Колар.

Раст национализма међу младима у Хрватској

Након што се супротставио наративу у коме су се негирале жртве и злочини почињени у усташком концентрационом логору Јасеновац, председник СДСС-а Милорад Пуповац почетком овог месеца добио је претње смрћу.

Иста порука, али због противљења растућем национализму, недавно је стигла на још неке адресе хрватских интелектуалаца.

Један од њих је активиста за људска права из Загреба и председник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић.

Сматра да узроке растућег национализма, али и антисрпског наратива, треба тражити у промени јавног наратива који је уследио након што је Влада Хрватске стала иза организације концерта Марка Перковића Томпсона.

"Вече пре тога сам шетао свог пса и пролазио крај клизалишта где су изашли клинци од 14-15 година. Весели, са клизаљкама, певали су. И одједанпут сам чуо шта певају: 'Дрину ћемо прегазити, Србију запалити'. Морам признати да сам остао шокиран. Не знам да ли ти клинци знају где је Србија, шта то значи, али то је била једна од песама из вероватно Томпсоновог репертоара. И онда сам написао Пленковићу писмо да без обзира на жељу рукометаша (да им после освојеног светског сребра пева Томпсон, прим. ред.), Влада не треба да стоји иза тога. Одговорио је да се треба више веселити успеху наших рукометаша. Бојао сам се да то може покренути промену јавног мњења у лошем смеру“, каже Пусић.

Уверен је да је до промене у размишљању политичара у Хрватској дошло када је Томпсон за свој концерт на загребачком хиподрому продао пола милиона карата.

"Напросто, политичке странке када су чуле да је продато 500.000 карата онда су сви почели калкулисати са могућим утицајем на њихово бирачко тело. И ја мислим да је то било лоше“, прецизира Пусић.

Последица противљењу том концерту за Пусића су биле и претње смрћу, али и раст екстремистичких идеја и покрета.

Проблеми око Томпсонових "темеља" за Хрватску и ЕУ

Пусић напомиње да је оно што је забрињавајуће то да свако ко зна мало о историји зна "како су такви екстремистички покрети почињали".

"Увек су били ридикулозни до оног момента док нису дошли на власт. Слично је и овде. Некав певач почиње бити пресудна особа за формирање јавног мњења, јер то потврђују водећи политичари. Министар одбане Анушић који сада, када се ствар мало закотрљала, дао је изјаву да 'За дом спремни иде у вражју матер', али он је после Томпсоновог концерта рекао да је и он викао 'спремни' када је Томпсон викао 'За дом', и да оно што Томпсон заговара то треба да буду темељи и Хрватске и Европске уније. Е сада, ако вам један провинцијски певач даје темеље како мора бити организована ваша држава, онда сте уистину у озбиљним проблемима“, истиче Пусић.

Сматра да се Хрватска не може лако извући из антисрпског наратива, али да слично важи и за Србију и антихрватски наратив да је студентске протесте организовала хрватска тајна служба.

Објашњава да се истоветан наратив могао чути у емисији "Отворено“ на ХРТ-у када је градоначелник Вуковара Маријан Павличек рекао да иза догађаја са "црнокошуљашима" и инцидената у Загребу, Сплиту и Ријеци стоје "ови преко Дунава".

"Другим речима, неке тајне службе из Србије. Онда га је водитељ питао да ли има некакве доказе, а он је одговорио да нема никакве доказе, али да се 'не може отети утиску'. Тако да је то класична националистичка реторика. За радикалне десничаре најбоље је имати спољног непријатеља, а још боље ако то спољног непријатеља можеш идентификовати и унутар своје земље. Према томе, Срби су идеална групација према којој можеш усмерити нетрпељивост која се онда лако претвори у мржњу, а онда се то претвори у насиље“, наглашава Пусић.

Национализам као оправдање за злочине

Каже да је то очигледно и када је реч о збивањима деведесетих, али и касније. Посебно када је реч о ратним злочинима.

"Сви ратни злочини које су починили Срби у Хрватској и у БиХ, починиоци су се готово увек декларисали као присталице четничке идеологије", каже Пусић.

"Сви злочини који су почињени са хрватске стране, баш сви, а пратио сам, починиоци су се декларисали на основама НДХ и усташтва. И када човек размисли то није тако чудно. Ако ви правите злочин, ако малтретирате људе, ако палите куће, убијате – ви сте паликућа, убица, разбојник. Али, ако можете неку идеологију која то оправдава ставити изнад тога, е онда се можете 'продати' као домољуб. То се, нажалост, догађало и на једној и на другој страни", додаје Пусић.

Упитан да ли треба очекивати наставак спирале националистичких тензија у Хрватској, због 18. новембра и Дана сећања, Пусић објашњава да су то већ показали досадашњи инциденти.

"Ви протестујете против Дана српске културе, јер она вређа месец новембар када су ови догађаји у Вуковару. Али какве то везе има са 'десницом у ваздух' или са скандирањем 'Хрватска независна држава', НДХ“, упозорава Пусић.

Сматра да за грађане Вуковара "није здраво" да живе у "месту вечног пијетета".

"Место вечног пијетета вам је гробље. Ту се не може развити ништа. Једна ствар је обележавати некакве годишњице, а друга ствар је целу годину бити под притиском тога. А то многим радикално десним организацијама и странкама је начин да добијају гласаче или да утичу на хрватску јавност, а по мени негативно и за целу Хрватску и за Вуковар“, закључује Пусић.