Шта је све погурало цене кирије, ко плаћа стан више од 7.000 евра месечно

Ниш постаје све примамљивији за пословне људе, стране студенте, туристе... За најтраженије станове од 50 квадрата, који су до пре три месеца могли да се изнајме за 150 евра, сада треба двоструко више новца. Закуп луксузног стана кошта и више од 1.000 евра.

"У последње време је отворено доста фабрика у Нишу, тако да су дошли људи са стране да раде, они аутоматски имају потребу да закупе станове. Онда имамо странце који овде желе да студирају па су они исто повукли, да кажемо, нове закупе", каже агент за некретнине Невена Ђорђевић.

У престоници су цене рентирања почеле да расту и пре пандемије. А од марта, уз појачан долазак Руса, Украјинаца, Белоруса, па и Турака скочиле су 50 одсто.

"Живео сам у стану који сам плаћао 250 евра плус режије, газда је просто решио да продаје стан и почео сам потражњу за новим станом. На истој локацији сам за шест месеци нашао стан за 450 евра, што је ипак драстична разлика", каже Никша Катанић Малић, закупац стана.

Милева Ковачевић из агенције за некртнине "Фаворит" каже да су цене закупа повећане и због тога што су порасле цене станова.

"Масовно клијенти из унутрашњости, Републике Српске, из дијаспоре купују станове као инвестицију, тако да те исте станове рентирају за завидну суму", каже Ковачевићева.

Различити људи долазе у Србију, кажу агенти, од менаџера у страним компанијама, преко програмера, до радника на градилишту. Цену кирије погурало је и све популарније издавање стана на дан.

"С обзиром на то да је велики број станаца дошао у нашу земљу и да не постоји никаква правна регулатива која регулише цену станова и то колико ће власник да наплати ренту имамо проблем и са тим да власници не пријављују станаре па онда имају и ту могућност да их у било ком тренутку иселе из стана и за већи новац, а тај исти стан издају странцима или нашим људима који су спремни да плате", каже Јована Перић, саветник за некретнине на порталу Сасоманге.

Према њеним речима, наши људи су у проблему јер је њихова платежна моћ далеко мања од онога колико су странци спремни да плате.

У прва четири месеца прошле године, према званичним подацима у Србији, око 1.800 физичких лица издавало је станове, а незванично било их је више од пола милиона. То значи да је порез платило тек 0,3 одсто станодаваца.

У европским земљама, јасно су дефинисане цене и услови закупа, некретнине се издају искључиво преко агенција које проверавају плаћање пореза и регулишу сва потраживања.