Криза хранитељства – само шесторо деце од почетка године добило породицу у престоници

Добри хранитељи нису супермени од којих се тражи немогућа мисија. То су просечне породице, добри родитељи пре свега својој билошкој деци и хумани људи који желе да помогну напуштеном и повређеном детету.

"Хранитељство је захтевно. Даноноћно имате обавезу према деци. Треба радити на самопоуздању деце, јер дођу са траумама. То није случај код наше Наташе", каже Мирјана Бојиновић, хранитељица из Робаје код Мионице.

Додаје да им је највећа подршка Центар за породични смештај и усвојење.

Готово трећина хранитељских породица је сродничка. То је добро, јер дете које је остало без родитеља не иде у непознато. Те породице, међутим, не желе да се старају и о другој деци.

Ковид зауставио обуку 

Од како је ковид 19 зауставио обуку, нема нових хранитеља. У Новом Пазару, на пример, постоји само једна хранитељска породица. Критично је свуда, па и у главном граду.

"Имали смо скоро 52 захтева за смештај београдске деце од почетка године. Реализовали смо само шест, што је поприлично алармантан податак", указује Ана Симић, руководилац Службе за процену, праћење, подршку и обуку хранитељских породица и унапређење хранитељства.

Каже и да, према прошлогодишњим подацима, у Србији има 672 хранитељске породице, у које је смештено 1.013 деце.

"Актуелне потребе су сигурно два или три пута веће", наводи Симићева.

Многа деца зато одлазе у дом и чекају смештај у породицу. А то може да потраје.

"Најтеже је када се дете одваја од својих родитеља и сродника, било да иде у установу или у хранитељску породицу. Тенденција је да дете има што мањи број промена и прекида веза блискости, успоставило током одређених искустава живота у породици", објашњава психолошкиња Весна Текић.

Милка Миловановић Минић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, истиче да је најважније да се уложи додатни напор да се дете уједини са својом биолошком породицом, када је то могуће, као и да се породици пружи максимална подршка.

Хранитељи у негативном контексту

Када то није могуће, за дете је хранитељска породица боље решење од дома. Кризи хранитељства у Србији доприноси и то што се хранитељи неретко помињу у негативном контексту.

"Није добро да потенцирамо причу да је хранитељ постао хранитељ, зато што добија новац. То просто није тачно. Добија новац да би обезбедио најбоље услове за развој и живот детета, за које се обавезао да ће боравити у његовој породици и да ће му пружити максималну подршку", наводи Миловановић Минић.

После 14 година, усвојен је нови правилник о хранитељству. Предвиђа већу подршку, али и контролу хранитеља. Потенцира се развој хранитељства за младе који са пунолетством, по изласку из установа немају где да оду.