Читај ми!

Ристић: Не можемо Косовски бој "хируршким ножем" поделити на историјске чињенице и мит

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који се односе на тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара и пропаст српског царства. Дејан Ристић, историчар и директор Музеја жртава геноцида, рекао је за РТС да када говоримо о првој косовској битки није претерано тешко раздвојити историјске чињенице од митског, али би била грешка ако бисмо хируршким ножем поделили и рекли да је нешто историјска чињеница, а нешто мит.

Видовдан је посебан због историјских чињеница али и народних верoвања.

Историчар Дејан Ристић рекао је гостујући у Јутарњем програму да када говоримо о првој косовској битки, није претерано тешко раздвојити историјске чињенице од митског, али би била грешка ако бисмо хируршким ножем поделили и рекли да је нешто историјска чињеница, а нешто мит.

"То је догађај који представља историјску вододелницу и можемо рећи да се наша историја дели до прве косовске битке и после прве косовске битке. Логично је зато да је тај догађај обогаћен чаробном митологијом, народним обичајима, легендама што је само допринело да се то што се десило тада сачува неокрњено у свом изворном облику", навео је Ристић.

Према његовим речима, док год се враћамо јунацима Косовског боја са поштовањем и пијететом бићемо на том путу који су они тог дана утрли наредним генерацијама.

Ристић је објаснио да поред историјских чињеница, код Косовске битке имамо и фину митску надоградњу.

"Било је више косовских битака, ова из 1389. се назива првом, док је 1448. године уследила и друга косовска битка. Прва косовска битка нам уводи у историју изузетне личности попут Милоша Обилића, Југ Богдана, Косовке девојке, који су представљали одраз прве косовске битке у свести потоњих генерација. Она има више равни – историјску раван, симболичку и онтолошку", истакао је историчар.

Додао је да иако је битка завршена историјским поразом, она је у ствари завршена у свести народа величанственом победом.

"Последице прве косовске битке осећамо и дан-данас у позитивном смислу. То је косовски мит, косовски завет без чега не бисмо могли да се осећамо Србима ако бисмо ампутирали то што носи тај величанствени дан", напоменуо је.

О споменику на Газиместану 

Говорећи о споменику на Газиместану, где ће патријарх Порфирије служити парастос косовским јунацима, рекао је да када се он посматра из даљине види се стуб часне трпезе на који се наслањају небеса, што је невероватна поетика и невероватно је да у 50. годинама 20. века, у доба најјачег комунизма, настаје споменик који неодољиво подсећа на часну трпезу.

Занимљиво је и да су се многи значајни и историјски догађаји дешавали на овај дан.

Ристић је истакао да постоје догађаји који су се плански догодили на Видовдан, попут Сарајевског атентата или Видовданског устава, али постоји и нешто што је потпуно историјска коинциденција.

"Сама чињеница да се неколико догађаја заисто одиграло на Видовдан, након прве косовске битке, говори колико је она остала снажно утемељена у психи, у бити српског народа, који су поједине велике догађаје спроводили управо на Видовдан", рекао је Ристић.

Српска православна црква је тек 1892. године унела Видовдан у свој календар. Ристић каже да је тада СПЦ почела да обележава спомен на косовске јунаке.

"Што се тиче светитеља, у питању је ранохришћански светитељ Вид, чије мошти се чувају у Саборној цркви у Прагу. Ради се о историјској личности која није везана за нашу националну историју. Битка се просто одиграла на тај дан и један светитељ који је у нашој традицији био недовољно присутан у средњем веку, постао је један од најзначајнијих јер се на тај дан одиграла једна најсудбоноснија битка", напоменуо је Ристић.

Ристић је искористио прилику и да најави изложбу под називом "Козара 1942", поводом 80-годишњице немачко-хрватских масовних ратних злочина почињених над десетинама хиљада Срба у области Козаре и Поткозарја.