Читај ми!

Какву причу крије фотографија из последњег дана рата 1999. године

На данашњи дан пре 22 године последњи војници и ратна техника Војске Југославије напустили су територију Косова и Метохије. После потписивања Кумановског споразума настало је много снимака и фотографија, а о једној се на друштвеним мрежама посебно говори. Ексклузивно за РТС говори војник са фотографије Саша Шајкић.

Након извлачења са територије Косова и Метохије, Саша Шајкић је са својом групом добио наређење да се поново спреми за акцију, мислили су да се враћају на Косово. Да тог дана није било доста новинара и фото-репортера, нико не би знао где су и шта радили.

Шајкић каже да је фотографија на којој се налази настала 20. јуна 1999. године, последњег дана рата. "На неким преговорима где смо ми били у улози обезбеђења наших официра био сам на месту где су смели да приђу новинари", наводи Шајкић.

Очи у очи, водник прве класе елитне 72. специјалне бригаде и британски наредник Газ Робинсон из јединице Пустињски пацови стајали су један наспрам другог пуних десет сати.

"Поред мене ту је било још двадесетак тих британских војника, углавном неке дечице од 18 до 20 година, сви погорели од сунца и сви су били преплашени стравично", сећа се Шајкић.

Нарочито им је било чудно, како је додао, што смо се ми појавили, били су врло непријатно изненађени, али смо врло брзо успоставили контакт.

Фотографија је упечатљива, не само због разлике у изгледу двојице специјалаца већ и због приче која је уследила.

"Извадио сам метак из цеви и дао га британском нареднику за успомену"

Шајкић истиче да је цео дан држао метак у цеви, спреман на све, као и сваком приликом.

"Кад смо се растајали, извадио сам тај метак из цеви и дао га том британском нареднику. Рекао ми је: баш ти хвала, онако за успомену. Одговорио сам му да је метак цео дан био за њега, и да је боље да му га дам овако, да се растанемо како треба", наводи Шајкић.

После више месеци боравка на Косову и Метохији у борби против албанских терориста, Шајкић и саборци тешко су поднели повлачење југословенске војске.

Мислили смо да можемо још нешто можда да урадимо, да их зауставимо негде, да им нанесемо бар неке губитке, али то је било изван наших моћи и изван овлашћења која смо имали, додаје Шајкић.

Данас, Саша Шајкић живи миран живот. Фотографије га подсећају на борбу за отаџбину и погинуле саборце из 72. специјалне бригаде.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво