Наслеђе и будућност Јавног сервиса – шта су највећи изазови

Примедбе су да образовног и културног програма нема довољно на Првом програму који је најгледанији, а на Другом програму немају устаљене термине.

"Што се тиче структурирања програма, програмске шеме, она би свакако добила на дислоцирању одређених утврђених обавеза које РТС има, а то је пренос из Скупштине. Скупштински канал је свакако добра идеја и њу треба подржавати. С тим у вези, програми културе, образовни и уметнички програми и слични, ће добити на већој видљивости", навео је Небојша Брадић са РТС-а.

Јавни сервис има изузетно важну улогу у очувању културног наслеђа.

"Наравно да је јавни сервис пре свега ту да помогне целој заједници и да се образује, да очува своју културну баштину и да развија ново културно стваралаштво које ће улазити и постајати сутра културна баштина", навела је професорка Универзитета уметности у Београду Милена Драгићевић Шешић.

Додала је да јој се чини да аналитичке теме у целини недостају јавном програму, без обзира да ли су аналитичке теме везане за културу, за образовање, али и за најшира друштвена питања, попут екологије. 

У трци са многобројним медијима и у поплави лажних информација расте поверење у јавне медијске сервисе као кредибилне изворе информисања.

Редовни професор Факултета драмских уметности Мирјана Николић сматра да би, што се тиче медијске писмености, РТС морао да ради програме који ће развијати медијску писменост, не толико фокусирану на децу и младе, него на једног просечног гледаоца тих програма и на очигледним примерима да покаже могућност манипулације, могућност лажних вести.

Уредница листа Време Соња Ћирић оцењује да јавни сервис јесте потребан и у данашње дигитално доба и са свим новим технологијама уопште.

"Дакле да, јесте, потребан је врло. Да ли задовољава јавни интерес, што му је главна улога и разлог зашто постоји, зашто је основан, и то је позитиван одговор", рекла је Соња Ћирић.

Један од највећих изазова је и како се приближити најмлађој публици.