Читај ми!

Јанковић: Осуђивати жртве силовања кулминација сексизма

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да коментари у којима се осуђују жртве које су јавно проговориле о сексуалном насиљу и злостављању, представљају кулминацију сексизма и агресивних стереотипа који деценијама постоје у нашем друштву.

Бранкица Јанковић је рекла да се протекле недеље у нашем јавном дискурсу показало да чак и теме као што су сексуално злостављање и узнемиравање, као и жртве тога, постају изложене подругљивим коментарима, омаловажавањима, чак и преиспитивању исповести жртава о личним трагедијама.

"На такав говор се често гледа као на нешто неважно и безазлено, а последице могу бити прилично тешке, нарочито за девојчице и младе жене којима је потребно више подршке и разумевања", рекла је Јанковићева на панелу "(Не)култура насиља".

С друге стране, младе жене које су одлучиле да пријаве различите облике сексуалног насиља су, каже, наишле на велику подршку надлежних, као и на ефикасност полиције, што је, истиче, веома важно.

Указала је на то да пракса показује да говор мржње није увек експлицитан, отворен и директан, као и да су жене вулгаризмима свакодневно изложене у јавном простору, посебно на друштвеним мрежама.

Подсетила је на истраживање Београдског центра од пре две године које показало да је од 750.000 коментара на друштвеним мрежама, говор мржње препознат у чак 15.000 коментара.

"Када се тај податак упореди са искуствима инститиције, видимо колики је проблем. Чешће су на мети биле жене, али су и мушкарци често били изложени говору мржње", рекла је Јанковићева на панелу "(Не)култура насиља" у оквиру конференцију Женске парламентарне мреже, посвећене стању родне равноправности у Србији, под називом "Храброст је женског рода".

Повереница је указала да су дискириминација и дисквалификација жена широко распрострањене и да се увреде односе на године, физички изглед, брачни статус, професионалне компетенције.

Истакла је да се са говором мржње суочавају све земље ЕУ и да то није ексклузивитет Србије, али да су, од државе до државе, на удару различите групе.

Подсетила је да је Савет Европе прошле године донео препоруку за спречавање и борбу против сексизма што, како је оценила, говори о том нарастајућем и озбиљном проблему у свим друштвима.

"На свима нама је обавеза и одговорност да сопственим примерима стварамо климу уважавања и поштовања, да развијамо културу ненасилног дијалога и толеранције, да стварамо амбијент у којем је јасно да су сексистички коментари, двосмислене поруке и омаловажавајући ставови забрањени и у којем мушкарац зна да није власник жене и да нема право да је злоставља", нагласила је Јанковићева.

Додала је да је за то потребна и искрена укљученост мушкараца, као и да проблем неће решити цензура већ што више јавних осуда и говора о штетним последицама говора мржње и дискриминаторних изјава.

Јанковићева је истакла значај превентивног деловања и учења нових генерација равноправној комуникацији и уважавању саговорника и неистомишљеника.

"Да у школама уче садржај који промовише толеранцију и поштовање различитости и да препознају дискриминацију и сајбер насиља којег је све више. Треба размислити и о увођењу образовања о сексуалном и репродуктивном здрављу", навела је Јанковићева.