Сећање на жртве усташких злочина

Дан сећања на жртве усташког концентрационог логора Јасеновац у Другом светском рату обележен у Спомен-парку у Сремској Митровици и Доњој Градини у Републици Српској. Србија неће заборавити ниједан логор, нити једну гробницу и ниједан злочин, као ни имена оних који су спроводили истребљење, поручио је Александар Вучић. Сећање на Јасеновац и сва страдања морају да остану део наше културе сећања, а не позив на рат, рекао је Милорад Додик.

Председник Србије Александар Вучић положио је венац у Спомен-парку Сремска Митровица поводом Дана сећања на жртве усташког концентрационог логора Јасеновац у Другом светском рату и његовог највећег стратишта Доња Градина.

Вучић је поручио да Србија неће заборавити ниједан логор, нити једну гробницу и ниједан злочин, као ни имена оних који су спроводили истребљење српског народа.

"Немамо на то право", рекао је председник Вучић.

Навео је да је током офанзиве усташких снага у координацији са Немцима 1942. године извршена акција хватања становника по Фрушкој гори и у Срему, они су затим малтретирани и одведени на српско православно гробље где су стрељани, од ноћи 30. на 31. август, до 11. септембра.

Та зверска убиства забележена су филмском камером.

У тој, првој ноћи, међу 130 убијених био је и славни сликар Сава Шумановић.

Додик: У Доњој Градини тишина говори више од речи

Парастос јасеновачким жртвама служили су свештиници дубичке парохије у Спомен-подручју Доња Градина на гробном пољу Тополе.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поручио је да Доња Градина представља место сећања где тишина говори више од речи. 

"Не могу да потиснем ни сећања и бол као дечак рођен испод Козаре, где сам се јежио од прича преживелих. Жеља комунистичких власти да сатру причу о Јасеновцу није успела, баш као ни идеја да се сви Срби побију овде, као и на осталим старатиштима, Јадовну, Пагу, Старој Градишци, Сајмишту", навео је Додик.

Поручио је да се у Доњу Градину долази како би се сви заветовали на трајни мир.

"Не долазимо да бисмо се заветовали на нове сукобе и ратове, него на мир. Верујем у свест нација у региону да сачувамо драгоцени мир", истакао је Додик.

Како је нагласио, само тамо где Срби имају државу – имају и слободу, а где то није био случај Срби су масовно страдали.

Додик је истакао да је дан пре пробоја логораша у Јасеновцу побијено 700 жена.

"Дакле и када је дошао крај, усташе су убијале, желећи да нас осакате као народ, али и покажу монструозност такозване НДХ, као најгоре творевине. Да су имали довољно времена, ни нас данас не би било овде", рекао је Додик.

Додик је истакао да су Доња Градина и Јасеновац само део српског страдања и тешке историје у 20. веку, који је преполовио српско становништво.

Додик је изјавио да је важно да Српска заједно са Србијом обележава овај дан, али и неке друге важне датуме.

"Хвала и председнику Хрватске Зорану Миловановићу, који се дистанцирао од усташких злочина, што показује да у регији има снаге да се превазиђе тешка прошлост. Нама не сметају ни Бошњаци, нити Хрвати, али места нашег страдања морају бити опомена и залог за будућност, и то је приоритет Републике Српске, која жели живети у слободи. Нећемо на штету других народа, али нећемо ни себе запоставити", рекао је Додик.

Сећање на Јасеновац и сва страдања морају остати део наше културе сећања, не да позивамо на рат већ сећање које ће спречити рат и страдање, истакао је српски члан Председништва БиХ. 

Председница Републике Српске Жељака Цвијановић рекла је да Јасеновац представља највећу бол и рану српског народа. 

"Овај злочин није био индивидуалан, јер иза њега је стојала цела такозвана НДХ. Над тим злочинима згражавали су се и њихови учитељи Немци. Остаће записано да је НДХ имала једина на свету логоре за децу. Зато хвала Диани Будисављевић, која је спасила више од 10.000 деце са Козаре", истакла је Цвијановићева.  

Једини логор за децу

Из јасеновачких логора смрти никада се није вратило око 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. 

Концентрациони логор Јасеновац – Доња Градина био је и једини логор за децу у Другом светском рату.

Њих око 20.000 није дочекало слободу.

Дан сећања се обележава у складу са мерама које се предузимају за спречавање ширења коронавируса.