Брнабић: Настављамо са унапређењем животне средине, нема потребе за хитним мерама

Ана Брнабић је изјавила да влада системски планира пројекте заштите и унапређења животне средине, што показује и пројекат у Рашки.

"Један од фокуса јесте пречишћавање отпадних вода, како би сачували реке за генерације које долазе", рекла је премијерка.

Захвалила је партнерима из ЕУ на финансирању и навела да је суфинансирање Србије било 10 одсто у области инфраструктурних радова и 18 процената у опреми.

Пројекат је вредан више од шест милиона евра и веома је значајан за заштиту животне средине не само за тај град већ и за подручје слива Западне Мораве.

Финансиран је из претприступних фондова ЕУ – ИПА 2013. године, навела је Брнабићева.

Изградња сличних постројења требало би да поправи тренутну ситуацију у којој се тек 10 одсто отпадних вода прерађује. 

"Највећи пројекти су свакако припрема пројектно-техничке документације за постројење за пречишћавање отпадних вода у Нишу, што је 60 милиона евра, у Крагујевцу, где је управо завршена студија изводљивости што је 55 милиона евра и у Чачку – 22 милиона евра. Највећи пројекат је у Београду и ту завршавамо преговоре о финасирању", навела је премијерка. 

Игњат Ракетић, председник општине Рашка, сматра да је веома близу реализација још две фабрике отпадних вода – на Копаонику и у Јошаничкој бањи.

Горан Триван, министар за заштиту животне средине, истакао је да је Копаоник једна од најлепших тачака у Србији и истовремено једна од најгорих тачака када је у питању животна средина, и нарочито отпадне воде.

"Крајње је време да и то решимо. И у наредним месецима и годинама ћемо инвестирати преко 10 милиона евра у ова два система", рекао је Триван.

У Бриселу се много очекује од програма Зелени договор, који треба да до 2050. елиминише утицај штетних гасова на климу.

"У том амбициозном пројекту желимо да Србија и Западни Балкан буду уз нас и зато радимо на изради својеврсног зеленог договора и за овај регион. Кроз приступање Унији, Србија има јединствену прилику да се постигне тај зелени циљ, који ће утицати на нашу економију, производњу, мобилност и омогућити бољи и здравији живот", рекао је Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији.

"Нема потребе за хитним мерама"

Ана Брнабић је изјавила да нису потребне хитне мере због загађености ваздуха, наводећи да загађење није веће него претходних година.

"Као што је навела Агенција за заштиту животне средине, загађење није веће него претходних година. Јесте горе ових дана у неким градовима због метеоролошких услова, магле, због тога што није било снега и нема кошаве", рекла је Брнабићева новинарима.

Премијерка је истакла да ће се стање побољшати како се буду промениле метеоролошке прилике.

Брнабић је истакла да то, свакако, није довољно добро стање животне средине, али да ће се оно континуирано побољшавати, како се буду спроводили планирани пројекти за заштиту животне средине.

"И свакако ће се унапређивати како будемо имали више људи прикључених на системе централног грејања, са ригорознијом контролом техничких прегледа, са више шума, гасификацију...", рекла је премијерка.

Брнабићева је нагласила да нико не бежи од тога да се мора урадити много тога у области заштите животне средине, јер деценијама ништа није улагано у то.

Подсетила је да још увек око 10 одсто топлана у Србији користи мазут, што је, каже, недопустиво и мора да се промени.

"Мењали смо, али 10 одсто је остало. Имамо још 15 одсто топлана на угаљ", приметила је Брнабић.

Премијерка је подвукла да је управо зато уложено 500 милиона евра у гасификацију, као и да се преговара са немачким KfW за пројекат у оквиру којег би топлане са мазута или угља прешле на биомасу.

"Дакле, не постоје хитне мере, нема потребе за хитним мерама", поновила је председница Владе.

Осврнула се и на препоруку министра просвете школама да скрате наставу, рекавши да за тим нема потребе.

"Разумем да сви желе да буду супер министри и да изађу у сусрет неким популистичким мерама, али нема потребе за тим. Изађите и објасните грађанима о чему се ради, шта радимо и шста ћемо радити", апеловала је Брнабићева.

Навела је да се све мора гледати на годишњем нивоу које су земље и градови најзагађенији.

"То што каже сајт 'Airvisual' је поређење 'бабе и жабе'. Не можете да поредите град у зимском и град у летњем период, уз то мерне јединице у Србији нису исте као негде другде", приметила је Брнабићева.

Упитана да ли се касни са новим мерама, рекла је да се не касни, јер надлежни, каже, нису почели да раде од јучерашњег састанка радне гурпе, већ се ради у континуитету.

Како каже, јучерашњи састанак одржан је зато што није била задовољна како је влада до сада комуницирала на ову тему и што грађанима није предочила шта је све до сада урађено.

Брнабићева је навела да и локалне самоуправе могу са "својом" привредом да виде да привреда угради филтере, где би можда могла и држава да помогне субвенцијама, те да би, можда, била потребна боља наплата накнаде за заштиту и унапређење животне средине од загдајивача.