Очување репородуктивног здравља, иде ли Србија у корак са светом

Сексуално и репродуктивно здравље проглашени су основним људским правима пре четврт века, на глобалној конференцији у Каиру. Нова је заказана за новембар у Најробију, а државе сумирају колико се напредовало на пољу репродуктивног здравља и равноправности жена. Србија је у корак са светом, оцењују стручњаци, а као проблем наводе то што се млади углавном информишу преко медија и интернета и што је међу онима које прекину трудноћу свака двадесета жена малолетна.

Промешале су се карте и подела улога на мушке и женске у развијеним земљама света више није тако оштра.

"Пуно тога се променило. Као што знате, жене су много еманципованије него пре 25 година, активно учествују на тржишту рада, промениле су се родне улоге доста, променили су се услови живота, променила се улога породице", каже Невена Совић из Фонда УН за популациону политику у Србији.

Србија је донела национални програм за унапређење и очување сексуалног и репродуктивног здравља и стратегију за промоцију рађања. Ипак, највећи број жена уместо контрацептивним средствима од трудноће се штити на традиционалан начин. Међу малолеткињама које прекину трудноћу највише је Ромкиња.

"Дакле, имамо се чиме бавити. Оно што показују статистике то је да се наши млади углавном информишу из медија који су некада срачунати на сензационалистички циљ а не едукативни, да се информишу преко интернета, да се информишу од својих вршњака, не у породици, не у школи, не у здравственим установама и ми на томе морамо радити више", истиче Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику.

Полно преносиве инфекције које угрожавају репродуктивно здравље жена и мушкараца и све чешћа њихова неплодност, затим смртност жена у репродуктивном добу због рака грлића материце, често породично насиље – све то утиче да се деца мање рађају.

"Сасвим сигурно има и других, а то је да се Србија већ дуго суочава са социјалном и економском кризом, да Србија доживљава дубоку трансформацију друштва која је у складу са променама раније започетим у развијеним земљама које су узрок ниског нивоа рађања, затим исељавање из Србије се наставља", наводи Мирјана Рашевић, директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду.

Разлике по регионима не постоје осим по једном – на територији Београда чешће него у другим крајевима жене одлучују да одложе рађање.

број коментара 0 Пошаљи коментар