Против Србије 11.500 тужби у Стразбуру

Против Србије у овом тренутку води се око 11.500 поступака пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Последње две године број тужби вишеструко се увећао. Ако би тај суд пресудио у корист тужиоца, Србија би могла да се нађе у ситуацији да мора да им исплати штету у износу од чак милион и по евра.

Број жалби грађана Србије упућених Европском суду за људска права у Стразбуру у последње две године порастао је 300 пута, а само током 2012. године Србији је наложено да исплати на име материјалне штете око 1,6 милиона евра, рекао је заступник Србије у Стразбуру Славољуб Царић.

"Нерешавање системских проблема и велико поверење у међународни суд правде, а неповерење у наше правосуђе довели су до овако великог броја жалиби грађана", рекао је Царић новинарима на представљању збирке пресуда суда у Стразбуру за период од марта 2012. до марта 2013. године.

Царић је рекао да је у том периоду суд донео 14 пресуда и седам одлука, а да је укупно од 2004. године Међународни суд пресудио у 82 случаја.

Царић је додао да су те пресуде за Србију обавезујуће и да је код 11 пресуда утврђено да има повреде права грађана Србије, док су три пресуде изречене у корист државе.

Једна од пресуда наведених у збрици се односи и на случај несталих беба, а која је према Царићевим речима тренутно пред Великим већем, пошто је Србија уложила жалбу.

У том случају суд је наложио да Србија плати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јанковић због тога што ни после 30 година држава није умела да објасни шта се десило са њеном бебом.

Царић је рекао да се највећи број жалби односи на предузећа која су у стечају или реструктурирању, стару девизну штедњу, пензије и резервисте.

"Око 3.000 представки се односи на резервисате, тако да ми ускоро очекујемо пресуду у поступку Вучковић и други и уколико она буде у корист државе Србије то значи и смањење огромног броја жалби грађана", навео је Царић.

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић истакао је да се Србија налази на самом врху по броју жалби упућених суду у Стразбуру и додао да је ситуација слична и кад су у питању жалбе грађана Уставном суду.

"Пред Уставним судом постоји 13.000 жалби грађана, а суд је прошле године усвојио 2.500 жалби одлучивши да је постојала повреда уставом зајамчених права", казао је Слијепчевић.

Навео је да су основни проблеми у српском правосуђу дуготрајни судски процеси и неједнако поступање судова у истим случајевима.

"У сваком случају мора се скренути пажња и на законе који су доношени, а који су сами по себи доводили до повреде људских права. Морамо и да констатујемо да у поступцима пред редовним судвима постоји неједнако поступање у истим случајевима", рекао је Слијепчевић.

Према његовим речима држава мора да пронађе механизме да би вратила поверење грађана у домаће судове и истакао да је неопходна боља сарадња Уставног и Касационог суда.

Председник Касационог суда Драгомир Милојевић истиче да стварање јаких институција и оствaривање људских права не сме да зависи од политичке воље и да ,оћне судове стварају моћне судије, "они који су независни стручни и слободни у свом одлучивању".

Према последњим подацима пред судом за људска права у Стразбуру је 17.000 жалби грађана из Србије по чему је четврта у Европи иза Русије, Турске и Албаније.