Читај ми!

Петнаест година од бомбардовања РТС-а

Ноћас се навршава 15 година од напада НАТО-а на РТС. У ноћи 23. априла 1999. у два сата и шест минута НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

У бомбардовању НАТО-а убијено је 16 радника РТС-а.

Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Управни одбор Медијског јавног сервиса Србије одао је пошту трагично страдалим радницима наше куће, који су изгубили живот у НАТО бомбардовању. 

Удружење новинара Србије нагласило је у саопштењу "да још увек није спроведена целокупна истрага овог ратног злочина". УНС је навео и да подржава и цени досадашњи рад Комисије за истраживање убистава новинара и да "очекује да ће она имати кључну улогу у расветљавању свих околности убиства 16 медијских радника".

УНС је позвао Министарство одбране и Војнобезбедносну агенцију да Комисији за истраживање убистава новинара учине доступним све битне чињенице за утврђивање одговорних за тај тежак злочин.

Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић рекао је да Комисија има нове податаке о убиству новинара РТС-а током бомбардовања, али да због истраге не може да говори о тим подацима.

Матић је рекао да ће Комисија, ради проналажења нових доказа, преиспитати материјале које поседују институције као што је Војнобезбедносна агенција.

"Затражили смо oд НАТО-а податке, који није везан само за овај случај, о одређеним комуникацијама у априлу 1999. године - шта се догађало, да ли су комуникације забележене и да ли нам могу бити доступне у истраживању", навео је Матић.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.

Влада Србије формирала је прошле године међународну Комисију за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а мандат комисије је проширен и на случај убиства медијских радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Градска управа Града Београда, у лето 2013. расписала је конкурс за израду идејног решења спомен-обележја страдалим радницима РТС-а.

Пре месец дана у Кошутњаку је отворен спомен-парк "Да се не заборави", у коме је засађено 16 стабала пирамидалног граба, по једно за сваког настрадалог радника.

У пролеће сваке године, у знак сећања на погинуле раднике РТС-а, одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом "Играјмо за 16".

Напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је током 79 дана бомбардовања најмање 2.500 особа погинуло, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(среда, 23. апр 2014, 11:53) - Dejan BL-RS [нерегистровани]

Vječna slava poginulim kolegama!

Koliko je Zapadu bitna propaganda govori i ovo zločinačko bombardovanje. Samo kada razmislimo o spinovanju Zapada, za razloge agresije, zapitaćemo se kako se štite civili (500 km dalje) ubijanjem televizijskih radnika? Srbi bi možda, nekad, djelimično i prihvatili nato intervenciju da se ona zadržala na "kriznom" području! Ali svi znamo da cilj nije bio zaštita civila, nego uništavanje Srbije i njeno porobljavanje. Žalosno je što niko od kolega sa Zapadnih medija nikada nije osudio zločin ili odao počast za nastradale radnike RTS-a.

(уторак, 22. апр 2014, 23:59) - anonymous [нерегистровани]

NATO demokratija

Na delu.

(уторак, 22. апр 2014, 22:54) - anonymous [нерегистровани]

NATO 1999

Namerno su bombardovali Srbiju i RTS. NATO nista ne radi slucajno. Zrtvama,Nek Im Je Vecna Slava.

(уторак, 22. апр 2014, 22:31) - anonymous [нерегистровани]

nato podaci

Pazi da ti NATO ne da podatke Maticu. Mozda i hoce ali samo ako ih lepo zamolis... Bolje da ne gubis vreme sa njima.

(уторак, 22. апр 2014, 22:16) - anonymous [нерегистровани]

obnoviti tuzbu

treba obnoviti tuzbu Srbije protiv Nato agresora koji su bomabardovali celu Srbiju i ucinili mnostvo zlodela ukljucujuci i ubistvo 16 radnika medijske kuce RTS.

(уторак, 22. апр 2014, 20:53) - Александар Ђорђевић [нерегистровани]

Питање свих питања

Хоће ли они који су свесно,знајући шта раде , бомбардовали медијску кућу и убили шеснаест недужних људи - икад одговарати за тај ратни злочин ?