Усвојен Предлог закона о рехабилитацији

Предлог закона о рехабилитацији усвојен је вечерас на телефонској седници Владе, јавља Танјуг.

Влада је тај Предлог усвојила пошто је претходни текст повучен из скупштинске процедуре због неслагања посланика СПО-а, СВМ и СДПС-а предложеним решењима.

Право на рехабилитацију и враћање имовине, по Предлогу закона о рехабилитацији, који је Влада Србије вечерас усвојила, имају грађани за које се у поступку рехабилитације утврди да нису ратни злочинци, док то право неће моћи да остваре припадници окупационих снага и квинслишких формација током Другог светског рата који су починили ратни злочин.

Право на рехабилитацију, према тексту предлога у који је Танјуг имао увид, имају они који се у складу са законом и другим прописима, сматрају борцима народноослободилачког рата, али то право немају они који су за време Другог светског рата на територији Србије настрадали у оружаним сукобима као припадници окупационих оружаних снага и квинслишких формација.

"Србија није одговорна за радње и акте окупационих снага за време Другог светског рата", навела је Влада Србије.

Тако не могу бити рехабилитовани они који су одлуком војног суда или другог органа под контролом Националног комитета ослобођења Југославије од дана ослобођења одређеног места проглашени за ратне злочинце или учеснике тих злочина, или су их судови и други органи бивше Југославије прогласили ратним злочинцима.

Међутим, из тога се изузимају они који су до дана ступања на снагу овог закона рехабилитовани, они који буду рехабилитовани у складу са овим законом, као и они за које се у поступку рехабилитације утврди да нису извршили, односно учествовали у извршењу ратних злочина.

Даном ослобођења сматра се дан када су припадници Народно-ослободилачког покрета почели ефективно да обављају власт у одређеном месту без прекида.

Право на рехабилитацију

Иначе, предлогом овог закона уређено је питање рехабилитације оних који су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога, лишени живота, слободе или других права до дана ступања на снагу овог закона на територији Србије и то без судске или административне одлуке, али и изван ње уколико су имали или имају пребивалиште или држављанство Србије.

Такође, право на рехабилитацију имају они којима је ускраћено неко право судском или административном одлуком органа Србије, војних и других југословенских органа, ако су имала или имају пребивалиште у Србији или држављанство Србије, као и они који су оштећени одлуком донетом противно начелима правне државе и стандардима људских права и слобода.

Рехабилитовани ће имати право на посебан пензијски стаж у трајању од најмање осам година, месечну новчану накнаду у висини половине просечне плате у Србији, здравствену заштиту, право на враћање конфисковане имовине или обештећење за ту имовину, право на обештећење за материјалну и нематеријалну штету, односно рехабилитационо обештећење.

Поступак рехабилитације покреће се захтевом, који могу поднети оштећени грађани, а после њихове смрти супружник, ванбрачни партнер, потомци, преци, усвојиоци, браћа и сестре, остали законски наследници, тестаментални наследници и то у року од пет година од ступања на снагу закона.

Захтев се подноси вишем суду надлежном за подручје где се налази пребивалиште, а подносилац захтева ослобођен је плаћања трошкова поступка.

Суд прибавља доказе и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их доставе у року од 60 дана, а суд може и самостално истраживати чињенице које странка није изнела.

Начини рехабилитације

Рехабилитација, како се наводи, може бити по сили закона, где суд констатује да је неко рехабилитован по сили закона, или судска када га суд својом одлуком рехабилитује.

По сили закона рехабилитују се грађани чија су права и слободе повређена до дана ступања на снагу овог закона, без судске или административне одлуке, као и они код којих је постојала одлука за дело које у време извршења радње није било одређено законом, или су добили казну која у то време није била прописана.

Такође, по сили закона се рехабилитују и они који су кажњени за кривично дело непријатељске пропаганде злонамерним и неистинитим приказивањем друштвенополитичких прилика у земљи, као и грађани који су по принципу колективне одговорности проглашени за ратне злочинце, односно учеснике у ратним злочинима, а која нису изгубила југословенско држављанство и нису извршила или учествовала у извршењу ратних злочина.

По сили закона рехабилитују се и лица којима је указом Председништва Президујума Народне скупштине ФНРЈ 1947. године укинуто држављанство и конфискована целокупна имовина.

Предвиђено је да закон ступи на снагу осмог дана од објављивања у "Службеном гласнику Србије".

Пре више од месец дана из скупштинске процедуре повучен је предлог закона о рехабилитацији због неслагања странка владајуће већине око дешавања у Другом светском рату и улози Равногорског покрета.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је раније данас да је у закону нађено компромисно решење да се не улази у оно што се догађало у Другом светском рату, али да они, за које се утврди да су чинили ратне злочине, немају право на повраћај имовине.

Посланик СДПС Мехо Омеровић рекао је да су на састанку с представницима Министарства правде, отклоњени недостаци и непрецизности у нацрту тог закона.

"На састанку у Министарству правде отклоњени су недостаци, пошто је прецизирано да нико ко је починио злочин или у њему учествовао неће имати право на рехабилитацију, неће моћи да се пониште раније донете судске пресуде и неће бити временског ограничења", рекао је Омеровић.