Миливојевић: Србија ће на скупу у Прагу бити под притиском у вези са Украјином и КиМ

У Прагу се, према најавама, очекују никад јачи притисци на Србију да се уведу санкције Москви.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић је рекао да је тачно да ће председник Александар Вучић бити под притиском на скупу у Прагу и то у вези са два питања – у првом плану је Украјина и у том смислу биће притиска на Србију да уведе санкције Русији.

"Ако дође до трилатералног састанка са Олафом Шолцом и Емануелеом Макроном, онда мислим да ће ту доминирати питање Косова и Метохије. То је наставак акције које су имале ове две државе. Почеле су са именовањем специјалних изасланика да помогну Лајчаку", рекао је Миливојевић гостујући у Јутарњем дневнику.

Према његовим речима, очигледно је да овај двојац жели активније да се постави према овом питању.

"Апсолутно ће фокус бити на томе. Очигледно да ће то бити централна тема састанка. Покушај Париза и Берлина да се дијалог убрза и да се подигне на вишу лествицу", рекао је.

Додао је да предстоји 1. новембар, опет питање таблица и могућа ескалација и све је то на дневном реду.

"У том смислу нема промене позиције Србије. Дијалог да, да се испуни све у вези са Бриселским споразумом, Заједница српских општина, мир и стабилност уз тражење компромисног решења", напоменуо је Миливојевић.

Говорећи о увођењу санкција Mоскви, каже да ће на скупу бити и других земаља које нису увеле санкције Русији, поред Србије, санкције нису увеле Турска, Јерменија, Азербејџан, Грузија, Молдавија.

Зашто је Србија на мети притисака

Оценио је да је Србија на мети притисака јер има централно место на Западном Балкану, за који је посебно заинтересована ЕУ, али и цела западна алијанса у вези са сукобом Русија–Украјина

"Србија има најважније место у овом региону, има специјалне односе са Русијом. И због тога је притисак на Србију јачи него што је у случају Турске или Азербејџана. Они имају повољнију позицију у односу на нас и ослобођени су те врсте притисака", истакао је Миливојевић.

Како је напоменуо, од Србије зависе и два питања – КиМ и БиХ – и зато је притисак на Србију да се приклони западној страни.

Сматра да ће притисак сада на Србију бити већи због потеза Москве у последње време, како би се ниво притиска на Русију подигао још на већи степен.

"У директним сусретима са лидерима земаља је прилика да се изврши директан притисак, а не преко посредника или преко медија. На овај начин то јаче долази до изражаја. Притисак је сада централизован на малом простору", истакао је Миливојевић.

Захтев Приштине за чланство у Савету Европе није дошао ни на дневни ред. Миливојевић оцењује да је то важно као дипломатска победа, али да је важнија победа принципа који су дошли до изражаја.

"Ниједна од 12 држава које не признају самопроглашену независност Косова, а које су чланице Савета Европе, није одустала од свог става", истакао је Миливојевић и додао да и код земља које су признале има разумевања за нашу позицију.

"То је за нас важно. Ствари се у неку руку мењају. Интерес да идемо ка неком дијалогу. Што се тиче ових који нису признали и не мењају став значи да међународно право ипак добије на значају посебно имајући руско-украјински сукоб у виду", рекао је Миливојевић.

Говорећи о снабдевању енергентима, каже да ћемо од 1. новембра морати да идемо на алтернативне изворе снабдевања, помиње се ирачка нафта, али дијалог са Саудијском Арабијом отвара могућност да се и са те стране снабдевамо под повољнијим условима.