Читај ми!

Линта: "Олуја" је злочин који траје 27 година - нема помирења док Хрватска слави

Војна акција "Олуја"је завршни чин протеривања српског народа са подручја данашње Хрватске, истакао је Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона. Сматра да није могуће помирење, јер у Хрватској не постоји било каква спремност на суочавање са својом, како је рекао, злочиначком прошлошћу. Поручује, да jе зато важно да ми као држава донесемо у Скупштини Резолуцију о злочину над Србима Ромима и Јеврејима у НДХ и законом одредимо Дан сећања на жртве. Такође, наглашава да је важно да се с Хрватском разговара о свим проблемима како прогнаних Срба, тако и оних преосталих у тој држави.

Миодраг Линта је нагласио за РТС да је стратешки циљ хрватске војне акције "Олуја" био комплетно физичко уништење српског народа с подручја Крајине и да она представља завршни чин протеривања српског народа са подручја данашње Хрватске.  

"Имамо 250.000 протераних Срба, више од 2.000 убијених или несталих и комплетно уништену имовину српског народа. Према подацима изасланика УН из маја 1993. године, само две године пре `Олује`, с урбаног дела Хрватске и с већег дела западне Славоније протерано је најмање 250.000 Срба", истакао је Линта.

Може ли доћи до помирења

Указао је да је "Олуја" злочин који траје 27 година и да у Хрватској не постоји било каква спремност на суочавање са својом, како је рекао, злочиначком прошлошћу,  величају се ратни злочинци, прећуткују, маргинализују, деградирају и омаловажавају српске жртве.

"Није могуће помирење између Србије и Хрватске док год Хрватска обележава злочиначку акцију `Олуја`. И са таквим приступом Хрватске није могуће говорити о било каквом помирењу. Не постоје снаге које би се суочиле са својом геноцидном злочиначком прошлошћу, одбацилe усташство, идеологију и усташки покрет", сматра Линта.

Наводи да је 30 година, од доласка Туђмана на власт, до данас у Хрватској радикални процес ревизије историје, где се геноцид НДХ-а проглашава истинском државом хрватског народа, усташки злочинци борцима за слободу, а највећа фабрика смрти Јасеновац, третира се као радни логор.

"Логори за децу у Сиску и Јастребарском се сматрају прихватилиштима, и то су све бројни  примери који јасно потврђују да Хрватска нема снаге да одбаци усташство, фашизам и да постане једна модерна европска држава", оцењује он.

Посебно указује да је скандалозна одлука да се председнику Александру Вучићу забрани посета највећој фабрици смрти у Другом светском рату, Јасеновцу.

"Зато је важно да ми као држава донесемо у Скупштини Резолуцију о злочину над Србима Ромима и Јеврејима у НДХ и да започнемо једну системску међународно правну борбу за признање геноцида над српским народом по узору на Израел и Јерменију. Да законом одредимо дан сећања на жртве и мој предлог је да то буде 10. април када је основана НДХ", наглашава Линта.

Како решити спорна питања 

Истиче да је важно да после 27 година Србија и Хрватска говоре о отвореним питањима и проблемима прогнаних Срба и оно, како, је рекао, мало преосталих у Хрватској, везано за повратак 40.000 отетих станарских права.

Такође, додаје и да потомци 50.000 пензионера потражују заостале неисплаћене пензије, да је преко 800.000 отетих катастарских парцела пољопривредног и шумског земљишта, као и динарска девизна штедња, радни стаж, и да је преко 10.000 срспких кућа минирано.

"Ми као држава морамо инсистирати на веома важном међународном Бечком споразуму о сукцесији који је ратификован у Хрватском сабору. То је посебно важан анекс 7,  у којем се каже да свим грађанима треба вратити њихова стечена права која су имали пре почетка рата", рекао је председник Савеза Срба из региона.

Важно је и питање несталих, а процене су да је 1.100 несталих српске националности.

"Замислите једну државу чланицу ЕУ,  која 27 година неће да ексхумира посмртне остатке из већ познатих гробница", указује Линта.  

Наводи и да је посебно вважно питање ратних злочина и да је коначно дошло време да наша држава покреће истраге и подиже оптужбе против свих одговорних за масовне злочине над србима широм Хрватске.

Почетни корак су, каже, оптужнице против четворице пилота за страдање српсих цивила на Петровачкој цести.

Цело гостовање Миодрага Линте можете погледати у видеу.