Какве нас промене очекују уколико одговор на референдуму буде "ДА"

После 16 година, грађани ће 16. јануара на биралишта. Повод исти и тада и сада - исказивање мишљења о промени највишег правног акта.

Ипак, расписивању овог референдума претходиле су измене Закона о референдуму, када је укинут цензус, па је за одлучивање о референдумском питању довољна већина изашлих на гласање.

Другачије је и то што се актуелне промене односе искључиво на област правосуђа, а највећи број измена на рад судства.

"Грађани су до сада имали један утисак да су судије под јаким утицајем политичке власти, извршне и законодавне. Ове уставне одредбе омогућавају један стабилнији статус судија у којем извршна и законодавна власт суштински неће утицати на њихов положај. То не значи да ће овај Устав бити чаробни штапић и да ће одмах када буде усвојен обезбедити да све буде савршено у правосуђу", каже Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

Још један сегмент правосуђа - тужилаштво - наћи ће се на мети вишеструких измена.

Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца и заменика тужилаца Србије је рекла да ће грађани по питању уређења тужилаштва добити 12 амандмана који ће након 75 година укинути монократски систем уређења јавних тужилаштва, што значи успостављање одговорности у раду садашњих јавних тужилаца.

"Успоставиће нов тужилачки савет тужилаштва, успоставиће укидање пробног мандата. Генерално гледано, донеће ситуацију која би на папиру теоретски требало да створи могућност за бољу борбу против свих видова криминала", рекла је Комлен Николић.

А да ли ће измена Устава и донети помаке у јачању владавине права, зависиће од њене примене - подвукла је у хитном мишљењу Венецијанска комисија. Предложене амандмане то тело анализирало је два пута и дало позитивну оцену. Иста оцена стиже и од струке.

"Када промените сам систем како се бирају судије и тужиоци значи да ћете имати квалитетнији и деполитизованији кадар судија и тужилаца, што значи њихову већу стручност и већу праведност у одлукама и поступањима. И заиста ту постоји читав низ тема које се не налазе у Уставу, али стварају ови уставни амандмани одличну подлогу за законску регулативу која сада треба да уследи и да регулише тај низ питања, што раније не би било могуће због ограничења Устава из 2006. године", каже Мирослав Ђорђевић из Института за упоредно право.

Промена Устава из 2006. у области правосуђа један је од кључних услова за напредовање у евроинтеграцијама и чланство Србије у ЕУ.