Албанци играју топло-хладно, ко плаћа цех

Трећи дан заредом камиони са српском робом стоје на административним прелазима са Косовом и Метохијом. Реч је о "мери реципроцитета" као тактичком потезу одлазећег премијера Аљбина Куртија, где се тражи да камиони имају дозволе на којима пише "Република Косово".

Како је то неприхватљиво за Београд, камиони су стали на Јарињу и сада се чека формирање нове владе, овога пута мандатара Авдулаха Хотија, а који је, судећи према изјавама, против ових Куртијевих мера.

Осуда ових "мера реципроцитета" стигла је и из Америке и из Европске уније, али не и више од тoга.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је у емисији "Око економије" да је порука да ако они признају "Републику Србију", ми морамо да признамо самопроглашену "Републику Косово".

"Видећемо да ли је ово тактичка или дугорочна мера - овај реципроцитет. Албанци све раде у договору, они увек играју топло–хладно. Ово је можда стварање основе да нова влада има бољу стартну позицију пред евентуални наставак разговора са Београдом", рекао је Дрецун.

Указује да је важно какав ће став нова косовска влада заузети по питању једностраних потеза које су претходне извршне власти у јужној српској покрајини предузеле, то су таксе, реципроцитет - јер у такозваној влади ће бити ДСК, који се формално залаже да се поступи како каже Вашингтон.

"Не знам какав ће бити компромис између те две странке - јер ту је и Харадинај", каже председник Одбора за КиМ.

Економска или политичка мера 

Помоћница министра трговине Оливера Јоцић каже да је ова мера политичка и да нема везе са Цефта споразумом, као и да се крше споразуми Бриселског дијалога. "Тако да, ово што видим, јесте да економски страдају становништво и потрошачи на територији КиМ", рекла је Јоцићева.

Децун сматра да се на овај начин заводе економске санкције централној Србији, а мера је и политичка јер желе да искористе ситуацију да одуговлаче што више у нади да ће доћи до промена у Америци на предстојећим изборима.

Асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић истиче да је реч о дубинском проблему који постоји од 2008. године и да се сада виде само различите манифестације. Како каже, теза албанских лидера, укључујући Куртија, је да Косово нема статусни проблем и да Косово треба да има са Србијом потпуно једнаке односе.

"Одбијају уопште тезу да Косово има статусни проблем и желе да га представе да Приштина има потпуно сређену међународну позицију, али ето постоји проблем са Београдом и економија би могла да буде средство обрачуна", рекао је Сурлић.

Хотију неће бити лако

Сурлић каже да је Аљбин Курти био у тешкој позицији да од једног националисте говори о повлачењу такси, па је измислио реципроцитет, тако да новом премијеру Хотију неће бити лако да настави дијалог и укине све одлуке које је донела Куртијева влада.

Надовезао се Дрецун, који је рекао да је понашање Куртија интересантно и да он има капацитет да блокира рад косовског парламента у дужем периоду – може да иде на снажне протесте и да додатно дестабилизује ситуацију.

"Ово је један правац, како ће реаговати Самоопредељења, а други правац нестабилности је коалиција – како ће се ускадити са ДСК", подвукао је Дрецун.

Сурлић каже да је заједничка тачка ЕУ и Вашингтона да се започне дијалог: укинути све баријере, проблем је исхода. "Политичке елите на Косову се сада осећају усмаљено, немају јасну европску перспективу, пет чланица ЕУ није признало Косово и чак и оне земље које признају не дозвољавају визну либерализацију, плашећи се мигрантског таласа са Косова", наглашава Сурлић.

Са друге стране, САД су значајно промениле политику и указују да се мора отпочети дијалог и то смета онима који воде политику на Косову, јер су сматрали да је прича завршена, истакао је Сурлић. 

Дрецун истиче да мора да се дефинише статус Косова, каква је будућност јужне покрајине, у оквиру Резолуције 1244. Према његовим речима, Албанци су охрабрени на супротсављање ставовима администрације Доналда Трампа, преко "дубоке државе", албанског лобоја и преко политике Немачке. "Шта смо ми, слепи па не видимо, немојмо да говоримо о реципрочним мерама, ово су санкције", истакао је Дрецун.

Трговина је драстично пала  

Говорећи о економском аспекту проблема и ко плаћа цену, Оливера Јоцић истиче да је са таксом од 100 одсто, трговина са Косовом драстично пала.

"Видели смо благи опоравак са укидањем такси, почели смо да отпремамо робу на територију КиМ, тако да смо у априлу 2020. у односу на 2019, имали отпрему која је била за 120 одсто већа и постојала је шанса да ће се трговински односи вратити у нормалне токове, али сада је то потпуно онемогућено", рекла је она.

Истакла је да смо ми једина држава на коју се односе овакве мере.

То је полтичка прича, додаје Јоцићева наводећи да привредници нису знали о чему се ради, па су интервенисали према Приштини, према Унмику, а обратили су се и ЕК, која мора да интервенише јер је гарант несметане примене споразума Цефта.

Дрецун истиче да штету трпе обични грађани због повећања цене основних намирница, а штета је што не може да се иде на разговоре са Београдомг. Подсетио је да је размена била између фирми 400 односно 500 милиона евра годишње.

Цефта на инфузији, стале регионалне иницијативе 

Министар Расим Љајић каже да последњи потез Приштине представља пар екселанс политичка одлука и да предстоји политичка борба Куртија и свих осталих.

Доћи ће до додатне економске штете јер се 60 одсто укупне робе, што се тиче сировина, увози из Србије, а крајњу цену плаћају потрошачи, указао је министар трговине.

"Мере реципроцитета ће потпуно зауставити трговину", каже Љајић указујући да данас 20 камиона чека на Мердару, а 40 на Рудници.

Додаје да је милион евра штета на дневном нивоу. Нека роба је ишла на Косово, имали су интерес да је продају и под таксама, а сада ће све стати, на годишњем нивоу 500 милиона евра ће бити штета", каже Љајић.

Говорећи о томе да ли ће мере бити укинуте, Љајић каже да верује да ће бити суспендоване на четири месеца, и да од тога зависи даљи епилог приче са таксама и реципрочних мера.

"Политичка штета је огромна, заустављене су регионалне иницијативе, Цефта је на инфузији, на респираторима, трговина треба да иде без обзира на нерешен статус Косова", рекао је Љајић.

"Били смо спремни да разговарамо о наводно ванцаринским баријерама", каже Љајић и појашњава да се то односи на акцизе на брашно и блоковску робу, али да Београд нема саговорника у Приштини јер су одлуке политичког карактера.

Не верује да ће се нешто позитивно десити за четири месеца. Љајић сматра да су у овој атмосфери позиције дијаметрално супротне и да нема политичког јаког ауторитета који може да стане иза овога, у смислу медијатора.

"Ово је једна озбиљна криза ауторитета и идеје када говоримо о ЕУ и другим међународним организацијама", рекао је Љајић.

Излаз из ове ситуације

Милован Дрецун каже да ако буду укинуте таксе на првој седници нове владе, биће знак да Приштина жели наставак дијалога, или ће се служити политичким смицалицама до избора новог председника САД.

Осврћући се на Ричарда Гренела, који је за укидање такси, Дрецун каже да професори попут Сервера саветују Албанцима да се треба супротставити свему томе.

"То охрабрује Албанце да наставе са мерама и једностраним потезима, а не да их укину, дволична је политика појединих држава према Србији", каже Дрецун.

Оливера Јоцић истиче да када имате нецаринске баријере, или када уводите меру која има утицај на трговину, ви имате канал комуникације, који Приштина никада није користила.

"Када погледате економске чињенице, оне иду у прилог укидању било каквих баријера у трговини са Србијом. Процена ММФ-а за Приштину од прошле године - цене су скочиле у просеку 24,8 одсто, погођени су били потрошачи, куповна моћ је опала за 6,3 одсто, нема супституције производа, а сав увоз из других земаља је скупљи од робе која долази из Србије", указала је Јоцићева.

Сурлић каже да постоји бојазан да ће се доћи до онога да се питање Косова ставља у безбедносни оквир, да све ово уђе у много озбиљнији простор.

Напад на духовни идентитет 

Осврћући се на емитовање филма на албанској приватној телевизији на КиМ где се наводи како су Срби украли албанску историју, Сурлић каже да је то прича да српска културна и верска баштина није српска.

Сурлић каже да постоје и тврдње да су то илирски или римокатолички храмови, који су окупирани од стране Срба.

Дрецун каже да се напада духовни идентитет српског народа. "Није случајно да се појављује филм, та телевизија Клан регистрована је у Албанији, а гледа се на Косову и у Северној Македонији. Покушавају да својатају наше манастире и цркве, тврдећи да је то средњовековна албанска властела градила", каже Дрецун.

Говорећи о маневарском простору, Сурлић је на крају указао да Београд има позицију која је сигурна - да нема решења статуса Косова без Београда, тога су свесни Немци и Американци.

"Морамо да инсистирамо на дијалогу и на постизању компромисног решења. Ова одлука је другачија јер таксе и реципроцитет утичу на плате, квалитет живота и то је погубна политика на дугорочном нивоу", закључио је Стефан Сурлић.