Велики рат - Напредак медицине

Зашто је Солунски фронт био значајан за развој медицине? Ко је извео прву успешну трансфузију, а ко је заслужан за масовну употребу рендгена?

Више од двадесет милиона војника рањено је за време Првог светског рата. Медицина је била приморана да усаврши неке области. Због великог броја инвалида, развила се реконструктивна хирургија, а усавршена трансфузија крви сачувала је многе животе.

Прву трансфузију обавио српски лекар

"Ако говоримо о медерној трансфузији, било светској или домаћој, она потиче из Првог светског рата, до тада су сви покушаји били неуспешни. Први човек који примењује трансфузију је наш лекар Никола Крстић, наравно на Солунском фронту, дајући крв нашем војнику" објашњава примаријус Милоје Анђелић, специјалиста трансфузионе медицине.

Шта је откривено на Солунском фронту?

Трансфузије су биле директне, из вене у вену без пречишћавања. Није се знало ни колико се крви узима, а ни која је количина довољна. Ипак и тако несавршене, трансфузије су биле веома значајне, јер је управо на Солунском фронту рођена теорија о наслеђивању крвних група. Поставио је имунолог Лудвиг ХиршФалд, који је био добровољац у српској војсци.

"Приметио је да код различитих народа нису заступљене исте крвне групе као код неких других. Значи, прва фрекфенца потиче од њега, и то баш са Солунског фронта, јер је ту било војника из разних земаља. То му је био добар извор за испитивање," закључује Анђелић.

Нова врста наоружања, сурови временски услови и велики мразеви, наносили су тешке телесне повреде војницима, што је убрзало развој реконструктивне хирургије. Према мишљењу начелника ВМА, Бригадног генерала проф. др Маријана Новаковића, за време Великог рата су се примењивале конзервативне методе.

"На жалост, много већа хируршка процедура је била такозвана, ампутациона хирургија. Покушавало се разним направама у смислу олакшавања и смањивања бола рањеницима, тим застарелим видовима штака, имобилизационим материјалима и осталим..."

"Мали Кири" спасио многе животе

Иако су откривени 20 година раније, рендгенски зраци се први пут масовно користе тек у Великом рату. Најзаслужнија особа за то, била је нобеловка Марија Кири. За време Првог светског рата, организовала је пољске рендгенске станице, кроз које је прошло више од три милиона Француза. Осмислила је и возило које је служило за радиографисање. У "Малом Кирију" како су га војници називали, са ћерком Иреном је обилазила фронтове.

Велики рат је и време великих епидемија и инфекција, тако да су многе вакцине управо тада настале. Порасла је потреба за медицинским сестрама, па су после кратких обука, бројне девојке биле оспособљене за рад. Велика улога у рату припала је војним санитетима, међу којима се посебно истицао српски.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 28. дец 2013, 22:13) - anonymous [нерегистровани]

prilika

Otkrića vezana za tehnologiju i medicinu se dešavaju svakodnevno, a ratovi su "dobra" prilika za njihovu širu primenu (o mogućnosti isprobavanja oružja da i ne govorimo).
Tako je tokom Drugog svetskog rata radar našao svoju primenu, a atomska bomba je testirana na "živim ljudima".
Takođe, do tada malo zastupljena vaskularna hirurgija je spasla puno života u Korejskom ratu, itd.

(субота, 28. дец 2013, 15:54) - anonymous [нерегистровани]

Tehnologija

Ne samo medicina, već i napredak tehnologije se odvija tokom ratova.

(субота, 28. дец 2013, 12:27) - anonymous [нерегистровани]

svetle strane

Clanak je ok, ali nazalost vecina revolucionarnih otkrica u medicini se upravo desavalo u toku velikih ratova (prvog i drugog). 

(субота, 28. дец 2013, 10:04) - anonymous [нерегистровани]

Dobre strane rata?

Ovo je već drugi članak u kome se objašnjavaju "dobre strane rata". Za čije babe zdravlje se to radi?