Велики рат - Хецендорфови ратни бубњеви

Начелник Главног генералштаба аустроугарске војске, Франц Конрад фон Хецендорф, пре Сарајевског атентата, у року од годину дана, двадесет четири пута је тражио да се српско питање реши ратом.

Конрад фон Хецендорф - начелник Главног генералштаба аустроугарске војске од 1906. до 1916. године. Иако се помиње само као војсковођа, постоје докази да је био много више од тога.

"Према мом мишљењу, он је један од кључних изазивача Првог светског рата. Један од најодговорнијих људи због којих су Европа и свет склизнули у Први светски рат", тврди историчар др Милош Ковић.

Рат са Србијом је постао опсесија!

Његови мемоари, који су настајали од 1906. до 1918. године, сведоче о томе да је годинама био опседнут ратом против Србије.

Према речима др Милета Бјелајца из Института за новију историју Србије, Хецендорф је седам година инсистирао на сукобу.

"Од јануара 1913. до јуна 1914. године, пре Атентата, значи за нешто мање од годину дана, тај генерал је тражио двадесет четири пута - од цара, од наследника престола и своје владе - да се српско питање реши ратом."

Вирџинија фон Реинингаус

Постојао је још један разлог да што пре започне рат са Србијом - Вирџинија фон Реинингаус, тврди Милош Ковић.

"У исто време, са истом том манијакалношћу и опсесивношћу, прогања једну удату госпођу која припада високим бечким круговима. Удата је за крупног индустријалца и има шесторо деце. Он јој је чак у својим записима, у једном посебном љубавном дневнику, писао писма и ту је прибележио да машта о томе да нападне Србију, да је окупира, разори, да се врати с ловоровим венцима и на тај начин заслужи љубав те жене. Он покушава свесно да изазове Велики светски рат како би постао херој."

Ратни планови из 1908.

А ово су и планови за рат са Србијом које је Хецендорф направио 1908. године. Грандиозно смишљена стратегија, од које је Хабзбуршка монархија очекивала много, неколико година касније показала се као веома застарела и лоша.

"Аустроугарска војска, која дуго година није ратовала, наишла је на једну војску која има фантастично ратно искуство. После два рата, сваки официр на српској страни знао је своје људе. У том политичком а не војном плану напада на Србију, они су занемарили најповољнији стратешки правац, а то је долина Мораве. Опредељују се да иду на Ваљево и Ужице. Ко год да је туда прошао, макар као туриста, видео је какве су то планине, могу лако да се бране, чак и са мањим снагама", објашњава Бјелајац.

Највећи крах аустроугарске војске

Од легендарног фелдмаршала, Конрад фон Хецендорф постао је војсковођа који је Аустроугарској приредио највише пораза и губитака. Године 1917. изгубио је место начелника Генералштаба, али до краја живота није признао своје поразе. Иако је сахрањен уз највише државне почасти, у присуству 100.000 људи, о његовој улози у избијању Првог светског рата данас се не говори.

"Данас у Европи постоји тенденција да се ипак заборави оно што је историографија шездесетих а и много раније утврдила. Хецендорф је дефинитивно био ратни хушкач и његово име данас би чешће требало да се помиње у том контексту", закључује Миле Бјелејац.

број коментара 0 Пошаљи коментар