Читај ми!

Имунолог Николић-Жугић: Вирус нас није збунио, али збуњују поруке које шаљемо јавности

Шеф катедре за имунологију Универзитета Аризона у Тусону Јанко Николић-Жугић каже за РТС да се коронавирус понаша прилично предвидљиво и не верује да има још много места да се мења. На целом свету прављене су почетничке грешке, оценио је професор. Николић-Жугић, ком је питање успоравања процеса старења ужа специјалност, рекао је да истражује могућност за подмлађивање имунолошког система и да постоје третмани који су одобрени.

Јанко Николић-Жугић, београдски ђак који је крајем осамдесетих година прошлог века отишао у САД, говорио је у емисији Око о епидемијској ситуацији у Србији и свету, и рекао да га од коронавируса више излуђују реакције медија, чак и стручњака.

"Оно што су поруке, то је врло конфузно. Сам вирус мене није претерано изненадио, ни већину имунолога и вирусолога. То није вирус који је дошао с Марса, то није вирус који је написао поново поглавље вирусологије и имунологије које ми нисмо знали. Вирус се понаша прилично предвидљиво", објаснио је Николић-Жугић.

Међутим, како је напоменуо, оно што се никада није десило у последњих 100 година јесте оваква пандемија, мада се може упоредити са епидемијом полија педесетих година.

"Имамо ту какофонију, имамо велики број мишљења, научних, ненаучних, полунаучних, чак и научници који се не баве директно вирусологијом и имунологијом, лекари који су из других специјалности и те како коментаришу шта се дешава. Они, нажалост, не разумеју сасвим која су то правила и о чему се ради", сматра Николић-Жугић.

"Прање руку је важно, али маске су много важније" 

Професор истиче да су на целом свету прављене почетничке грешке.

"Ствари које смо једном научили поново смо морали да пробамо, да видимо да ли смо стварно научили да ли је то стварно тако. Конкретно мислим на отварање и затварање, ношење и неношење маске, прање руку, дезинфекцију ствари које смо купили", наводи Николић-Жугић.

Оцењује да је тим стварима посвећивано много више пажње него маскама, које су, како истиче, биле много важније и много кључније. "Прање руку је увек важно, не треба га запоставити, али ношење маски је далеко изнад свега тога, док није било вакцине", поручује Николић-Жугић.

"Основна варијанта вируса се понашала комплетно предвидљиво" 

Указује да се основна варијанта вируса, она која је изашла из Вухана, понашала комплетно предвидљиво.

"Били смо сигурни да ће тај вирус мутирати у неком моменту. Оног момента кад су људи почели да носе маске и да воде рачуна о дистанци и кад је дошло до првих затварања, вирус је много мање особа инфицирао. Онда су у разним друштвима постојали притисци да се отворе због економије", подсећа професор.

Проблем је, додаје, био у томе што су људи "улетели у ту причу" да не знају ништа о корони и да се вирус не може разумети.

"Корона ради оно што раде и други РНК вируси" 

"Вирус је РНК, као и други РНК вируси ради оно што сви РНК вируси раде", каже Николић-Жугић и објашњава да су то три ствари: покушај да се брже шири, да избегне почетни имунолошки одговор домаћина и да покуша да избегне стечени имунитет антитела.

Сматра да би се, када би болест имала последице као вариола вера или поли, сви људи вакцинисали.

"Ниједна вакцина није 100 одсто ефикасна. Постоје различити нивои. Вакцина против малих богиња је била изузетно ефикасна, али је то једна изузетно опасна вакцина, коју данас не би правили. Слично је и са вакцином против жуте грознице. Све ове вакцине сада су далеко безбедније", наводи професор.

Истиче и да сва истраживања која су објављена до сада показују да су људи који су након вакцине имали озбиљније облике болести или су умрли, заправо су имали озбиљне дефекте имунитета и раније.

"Оно што не знамо, то је колико су људи инфективни након што су добили вакцину", додаје Николић-Жугић и напомиње да је те студије теже урадити.

"Не верујем да вирус има још много места да се мења" 

Упитан шта би била његова прогноза и колико ћемо се дуго још борити са оваквим вирусом, каже да лично не верује да вирус има још много места да се драстично мења.

"Делта варијанта је прилично успешна варијанта колико је мутирала. Она је шест месеци ишла експоненцијално у Индији, нешто краће у Енглеској, и онда је врло брзо и драстично опала", наводи професор.

Додаје и да нивои вакцинације и те како утичу на будућност. "Ми смо сада у већини земаља света на неком нивоу од око 60 одсто комбинације људи који су заражени и који су примили вакцину. Нама по свим проценама треба 70 до 75 одсто изложености да би тај имунитет крда био достигнут и да пандемија више не може да се шири на начин на који се ширила", наводи Николић-Жугић.

"Вирус ће се највероватније претворити у неку врсту новог грипа, у нешто са чим живимо, где нам може требати бустер вакцина на пет година", сматра професор.

Можемо ли да се вакцинишемо од старости

Николић-Жугић, који је и кодиректор Центра за старење, коментарисао је и питање успоравања процеса старења, што је његова ужа специјалност.

Упитан да ли можемо да се вакцинишемо од старости, Жугић каже да је то управо оно што истражују. "Истражујемо подмлађивање имунолошког система, да ли можемо да подстакнемо поновно производњу лимфоцита, барем у одређеном периоду", наводи професор.

Постоји, додаје, неколико третмана, од којих су неки одобрени за разноразне клиничке индикације.

"Блокирање сексуалних стероида, хормона, доводи до пролазног повећања производње лимфоцита, али то још није довољно. Покушавамо да схватимо где све треба да интервенишемо у каскади имунолошког одговора да бисмо могли да добијемо један млађи имунолошки одговор", истиче Николић-Жугић.

Физичка активност је "мајка одржавања организма"

Када каже подмлађивање, објашњава професор, мисли на присуство више ћелија које су потребне за одбрану и да оне боље функционишу. "То би био неки крајњи циљ, имунолошки сте јачи", додао је он.

Жугић је истакао значај физичке активности. "Зна се сасвим сигурно да је физичка активност буквално мајка доброг одржавања организма и то не само физичког, него и менталног", закључио је професор.