Читај ми!

Тркуља за РТС: Нема разлике између вакцина за одрасле и децу, треба видети шта каже СЗО

Директор Удружења произвођача иновативних лекова Бојан Тркуља рекао је за РТС да не постоји разлика у саставу вакцина коју би примила одрасла особа или дете. Када су деца у питању, битно је погледати шта каже СЗО, а то је да су одрасли приоритет, али има и деце код којих постоје одређени коморбидитети које и те особе чине суспектним за развој тежег облика болести, па је логично да се таква деца вакцинишу, истиче Тркуља.

"Фајзерова" вакцина против ковида добила је пуну дозволу од Америчке агенције за храну и лекове. До сада је била привремена. Све су вакцине, кажу, делотворне за све сојеве, али се за делта сој, ипак, унапређују. 

Директор Удружења произвођача иновативних лекова Бојан Тркуља рекао је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да је захваљујући великој количини података који су до сада припремљени, већина регулаторних тела почела да издаје трајне дозволе за вакцине против ковида, што је уобичајени начин.

Указује да је битно напоменути да привремена дозвола није нешто што је инструмент само за вакцине против ковида, већ уобичајен инструмент којим регулаторна тела када год постоји време као фактор у одређеним клиничким стањима, доносе одлуку да би пацијенти што пре могли да добију неки лек или вакцину.

"Без обзира на то што се појављују подаци о томе да се један одсто вакцинисаних заразио делта сојем, оно што морамо да имамо у виду је да су ове вакцине развијене да спрече хоспитализације, тешке клиничке облике, долазак на респиратор и смртне случајеве и за то су све вакцине које имамо у високом проценту ефикасне", каже Тркуља.

Према његовим речима, већ сада, на основу великог броја података, знамо да ковид погађа пре свега старије пацијенте, а када су деца у питању, постоје одређене вакцине које су добиле регулаторну дозволу за примену код особа старијих од 12 година.

"Не постоји разлика у саставу вакцина коју би примила одрасла особа или дете, а када су деца у питању битно је погледати шта каже СЗО – наравно да су одрасли приоритет, али има и деце код које постоје одређени коморбидитети које и те особе чине суспектним за развој тежег облика болести па је логично да се таква деца вакцинишу", подвукао је Тркуља.

Треба размишљати о томе да ли децу која нису кандидати за тежи облик болести, али су у блиском породичном контакту са неким ко не може да се вакцинише, па јесте у ризику да развија болест, ради спречавања трансмисије такође има смисла вакцинисати, објаснио је Тркуља.

Фокус треба и мора бити на вакцинисању одраслих особа које пате од најтежих облика ковида, истакао је Тркуља. 

Неравномерна дистрибуција вакцина

Каже да с једне стране имамо неравномерну дистрибуцију вакцина у свету, где је у неким земљама вакцинисан велики број одраслих, а земље су у могућности да вакцинишу и малолетне особе па је неопходна препорука за вакцинацију деце, а на другој страни имамо земље где је доступност вакцине врло мала па се сматра да не треба вакцинисати децу док се већински не вакцинишу одрасле особе.

"Ми смо између та два пола, с обзиром на то да је вакцинација доступна свима који желе. Наша агенција је дозволила вакцинацију деце старије од 12 година, приоритетно треба видети да ли су то деца која су по својим коморбидитетима кандидати за тежи облик болести или она која би вакцинацијом могла да спрече да буду преносиоци болести неком члану домаћинства који је у ризику од развоја тежег облика болести", каже Тркуља.

Тркуља је рекао да је у свету дато нешто мање до пет милијарди доза различитих вакцина против ковида 19, што би било довољно за потпуну вакцинацију од две дозе око трећине одрасле популације.

Дистрибуција је неравномерна. Због тога, како каже, постоји разлика између броја људи који су вакцинисани и онога што видимо као клиничку слику.

"Ако посматрамо да је импресиван број људи који су већ примили макар једну дозу и на то додамо оне који су већ прележали ковид, јасано је да су неке прогнозе за предстојећу јесен и зиму ипак оптимистичније него прошле године у ово доба, када нико није био вакцинисан", рекао је Тркуља.

Рок трајања вакцине

Тркуља каже да су вакцине високотехнолошки специфични лекови који захтевају одређени начин чувања и транспорта.

Рок трајања је нешто краћи него код стандардних лекова, па док је код других вакцина просечан век око три године, код вакцина за ковид рок је од шест месеци до две године, а не препоручује се примена вакцине којој је истекао рок.

"Не постоји бојазан да би ико од наших грађана могао да добије вакцину којој је истекао рок, под условом да се вакцинише на означеним местима у домовима здравља или слично", каже Тркуља.

Да ли има нових лекова против короне

Тркуља каже да, откако је почела пандемија, фармацеутске компаније су иновативно почеле са екстензивним тестирањем различитих супстанци и у овом моменту постоји неколико стотина клиничких студија у свету да би се пронашао лек против ковида.

Према његовим речима, неке терапије се са успехом користе у спречавању развоја тежих облика болести, али немамо један специфично развијени лек који би омогућио да превенирамо болест.

Да би било која терапија код нас могла да се примени, наша Агенција мора да дâ дозволу за примену лека, а онда Кризни штаб одлучује шта ће код нас доћи, објаснио је Тркуља.

"Били смо међу првих пет или десет земаља света које су набавиле моноклонска анитела као прве специфичне лекове против ковида који спречавају развој из блажег у тежи облик болести", рекао је Тркуља.

"Потрудићемо се да реагујемо када се појави ефикаснија терапија", каже Тркуља.

Лекови за друге болести

Један од страшнијих посредних ефеката короне је преоптерећеност здравственог система, највише су патили хронични болесници, јер су одређени капацитети пребачени у ковид болнице, а било је проблема и са применом терапије.

"Држава је прошле године издвојила значајна средства за улазак нових иновативних терапија на позитивну листу, али само једна листа је направљена прошле године у фебруару, а ове године имамо на располагању рекордна средства – 5,8 милијарди динара, захваљујући којима очекујемо да неколико десетина најсавременијих иновативних лекова дође на позитивну листу пре краја године", истакао је Тркуља.

Практично током целог лета су фармацеутске куће интензивно преговарале са Републичким фондом: у току је последњи круг тих преговора и очекујемо да током септембра један значајан број нових терапија буде доступан нашим осигураницима кроз позитивну листу, рекао је Тркуља.

"Због дугогодишњег заостајања фале нам иноватини лекови из много терапија. Преговара се за више од 50 различитих лекова који ће доћи на листу", закључио је др Тркуља.