Читај ми!

Шта нам стављају у вакцине – стручњаци објашњавају какви су ризици имунизације

Треба ли више да се плашимо новог коронавируса или вакцине против њега и зашто смо склонији теоријама завере него саветима струке. Саговорници емисије "Око" РТС-а оцењују да је изразито мала вероватноћа негативних реакција на вакцину против коронавируса - "промил промила" и да би вакцинацију препоручили и својим родитељима.

Професори имунологије на Медицинском факултету у Београду Емина Милошевић и Душан Попадић и професор Слободан Цвeјић са катедре за социологију Филозофског факултета Београдског универзитета наводе да су спремни да приме вакцину и да би је препоручили и својим родитељима и рођацима.

Емина Милошевић наводи да млађи део популације неће бити први који ће се вакцинисати, јер су старији у већем ризику.

Слободан Цвeјић каже да би и својом мајци препоручио вакцину, јер, наводи, да не верује да је ризик од вакцине већи од других. Напомиње да постоји неки промил ризика, али не види да се пушачи излажу мањем ризику.

"Рационално гледано ово носи једну дозу ризика и ово je право време да покажемо поверење у науку", истиче Цвeјић.

Душан Попадић истиčе да је ризик "промил промила".

"Вероватно би на прсте једне руке могли да се изброје људи који би имали неке теже компликације, ако би се вакцинисало цело становништво Србије", каже Попадић.

Да ли су труднице у повећаном ризику 

Емина Милошевић каже да се саветује да труднице прескоче вакцинацију, јер оне нису биле укључене у трећу фазу испитивања.

"Америчке препоруке дају могућност да се труднице и дојиље вакцинишу ако желе. Из дизајна вакцина не постоји бојазан за неку опасност по њих", каже Милошевићева.

Зна се, додаје, да се не препоручује људима који су имали озбиљне алергијске реакције, ако се не зна чиме су реакције биле изазване. Полиетилен гликол се сматра да може да изазове потенцијалним алекргијским реакцијама. Напомиње да су оне изузетно ретка појава.

"У Британији, где је вакцинисано пола милиона људи су се јавила два случаја тежих алергијских реакција", наводи Милошевићева.

Како функционише вакцина

Попадић истиче да вакцине изазивају стварање антитела против протеина вируса помоћу ког улази у ћелије нашег организма, ако причамо о РНК или аденовирусним вакцинама.

"Објашњава да је цела идеја да наша ћелија направи вирусни протеин који онда изазива прављење антитела и Т лимфоцита против инфекције. Нуклеинска киселина кратко постоји у ћелији и након тога се разгради. РНК метод је још осетљивији на разградњу од ДНК. Разним модификацијама су успели да је продуже на 72 сата. Након тога она нестаје из нашег организма", додаје Попадић.

Милошевићева наводи да се вакцина кратко задржава у нашем организму, а да затим наше ћелије памте информацију како да се супротставе вирусу.

"Лепота имунског одговора је да ће наше ћелије да памте тај контакт, без обзира што немамо РНК и ДНК у нашем организму која кодира вирусни протеин. Имаћемо меморисјки одговор и имунски одговор ће помоћи да се одбранимо од вируса", наводи Милошевићева.

Милошевићева напомиње да у РНК вакцинама имамо РНК који ће да се преведе у протеин вируса.

"Кад имате само РНК не постоји шанса да се у нашем организму измисли остатак вируса. У том смислу су јако безбедне. Кад вирус дође споља, наше ћелије праве РНК, ово је један такав. Таква РНК не може да се веже са ДНК и да остане. То је као када бисте покушали два различита сета дечјих коцкица да уклапате једни у друге", указије Милошевићева.

Како до безбедне вакцине за десет месеци

Душан Попадић наводи да је за десет месеци могуће направити вакцину јер је то омогућио развој молекуларне биологије.

"Секвенца вируса је публикована почетком јануара. Ја верујем да су 10. јануара у 200 лабораторија научници сели у гледали шта са тиме да ураде - неки су се одлучили да праве вакцину, неки тестове. Смањена ја бирократизација због пандемије у производњи вакцина. Упумпане су велике суме новца од стране држава које су убрзале тај пут у тестирању вакцина", каже Попадић.

Сматра да тестирања вакцина никада није довољно, али да је за то да ли је вакцина безбедна или имуногена било довољно времена.

Колико људи не жели да се вакцинише 

Професор социологије на Филозофском факултету у Београду Слободан Цвејић је рекао да је, по истраживањима која су њему позната, Србија на нивоу светског просека по проценту оних који не би хтели да се вакцинишу, а то је трећина становништва. Према његовим речима, мерења опредељења по испитивању јавног мњења није потпуно поуздан метод.

Додаје да не би рекао да антивакцински покрет има већи утицај сада и да је реч о отварању јавне дебате.

"Имате антиваксере који крећу са тврде позиције и који су религиозни и оне који су политички опредељењи, а то може брзо да се промени", каже Цвејић.

Наводи да постаје ризично кад приметимо да се сви помало разумемо у медицину.

"Ми треба да се питамо о питању очувања кредибилитета једне професије", истиче Цвејић. Због тога каже да је добро казнити оне који доводе у заблуду грађане.

"Ово је само процес отворене дебате о томе и мој је утисак да ће се чак и на друштвеним мрежама ствари окренути у другом правцу", напомиње Цвејић.

Да ли нови сој доноси нове проблеме

Емина Милошевић указује да нови сој вируса има потенцијал да пренебрегне имунски одговор код оних који су прележали инфекцију.

"То значи да када би наставио да се мења у неком одређеном временском периоду, потенцијално би био нешто ново. Било је и претходних мутација које нису круцијално промениле ствари. Природа овог вируса јесте да мутира, али та стопа мутација није тако висока", каже Милошевићева.

Оно што се до сада зна, напомиње, је да ће вакцина и на њега деловати.

Душан Попадић напомиње да нема доказа за то да ћемо исхраном и уносом Ц-витамина битно променити отпорност организма на коронавирус.

"Можете да помогнете имунском одговору да га не оптерећујете великом количином вируса. То ћете најбоље тако да урадите ако носите маску и придржавате се епидемиолошких мера. То ће да смањи оптерећење на ваш имунски систем, па и ако дођете у некакав контакт то ће бити мањи број вируса, и ваш имунски систем ће се лакше изборити са тим и можда се нећете разболети", каже Попадић.

Саветује да се не скида маска док траје пандемија.

"Имунски систем није свемогућ. Ако у једном тренутку добијете велику инфективну дозу може да дође до пробоја инумитета. Ако сте вакцинисани потребна је много већа доза вируса да пробије имунитет. Зато саветујем носите маску и након тога, докле год траје пандемија", закључује Попадић.