Који су највећи изазови КЦС; Ашанин за РТС: Застој у "Ватреном оку" због недостатка реагенса

Директор Клиничког центра Србије, Милика Ашанин, рекао је за РТС да Поликлиника нормално ради и на дневном нивоу има између 1.600 и 1.900 пацијената. Указао је да је повећање броја инфицираних почело у већем броју од 1. јула и у прве две недеље, у просеку је било 300 прегледа у пријемно-тријажној амбуланти Инфективне клинике - сада је то 230. Краткотрајни застој у "Ватреном оку" је био због недостатка реагенса, истакао је Ашанин.

Више од милион пацијената годишње збрине се у Клиничком центру Србије. У редовним околностима уради се више од 50.000 операција и 7.000 порођаја. 

Годишње у Србији умре 100.000 људи, сваки други од кардиоваскуларних проблема, сваки пети од малигних болести. Сваки десети умире од компликација дијабетеса, од хроничне опструктивне болести плућа и од саобраћајног трауматизма.

Гостујући у Јутарњем програму, проф. др Милика Ашанин рекао је да је то огромна група пацијената о којима се мора водити рачуна и у време короне.

Каже да се ситуација у последње време искомпликовала јер су четири клиничко-болничка центра која су се бавила свим тим болесницима постала ковид болнице. Остали су само КЦС и ВМА. 

"Морали смо да променимо режим рада, пријемно место је Ургентни центар, а све клинике КЦС су за пријем отворене 24 сата – када се попуне капацитети у Ургентном центру у току 24 сата ти пацијенти по индикацијама могу бити премештени на било који клинику КЦС", истакао је Ашанин.

Према његовим речима, Поликлиника нормално ради, ИЗИС амбуланта потпуно функционише, на дневном нивоу има између 1.600 и 1.900 пацијената.

"Важно је да функционише дневна болница јер се ту лечи огроман број болесника, пре свега са малигним болестима, они не могу да чекају, њима не може да се прекида лечење, као и они пацијенти којима је неопходна имунолошка и биолошка терапија", каже Ашанин.

КЦС функционише као Ургентни центар и обавља амбулантне прегледе, дијагностичке и терапијске процедуре у дневним болницима.

"У Ургентном центру, где примамо хитна стања на дневном нивоу, примимо око 500 пацијената којима пружимо 700 до 800 прегледа", каже он.

Пријем хитних пацијената 

Говорећи о томе да ли су неки пацијенти ускраћени, Ашанин каже да су принуђени да примају пацијенте који имају ургентне тегобе, али и да примају оне код којих би свако одлагање погоршало болест или би се њихово стање озбиљно дестабилизовало. 

"На последњем месту су нам тзв. хладне операције, као што су дегенеративне болести у ортопедији које могу да чекају", указао је Ашанин.

Указује да ко има малигна обољења њему се пружа сва помоћ, и у домену интервентне кардиологије.

"Клинички центар је увек пружао грађанима услугу, Минстарство здравља није проследило ниједну жалбу грађана", каже Ашанин.

Према његовим речима, то је на неки начин оцена рада да успевамо да задовољимо потребе наших грађана.

Инфективна клиника је у ковид систему, као и Институт за реуматологију, Институт за медицину рада и Клиника за дерматовенерологију КЦС.

Други пик првог таласа

Повећање броја инфицираних почело је у већем броју од 1. јула, и у прве две недеље је било у просеку око 300 прегледа у пријемно-тријажној амбуланти Инфективне клинике. 

"Ако саберено прегледе и у другим пријемно-тријажним центрима у Београду, онда буде прегледа између 500 и 600: то су млађи људи, то су пацијенти са тежом клиничком сликом, који имају обостране пнеумоније и трећина мора бити примљена, око 150. Захтевају више терапију кисеоником, лошије реагују на терапију, чак и дуже остају у болници – до три недеље и дуже", истакао је Ашанин.

Пошто се дуже задржавају, пошто су теже клиничке слике, а у међувремену су се отворила и друга жаришта по Србији, Ашанин указује да су се суочили са ситуацијом да не могу тако брзо да отпуштају болеснике као што су их примали.

"Могли смо да отпустимо 60 или 70, а примили смо 150 и ту се стварала озбиљна разлика која је угрожавала и напињала наш здравствени систем. Једино решење је било да се радило врло оперативно, координисано, одвијали су се састанци са представницима ковид болница и то нас је спасило", рекао је Ашанин.

Каже да су налазили решење да буду корак испред епидемије. "Отварали смо болнице, слали болеснике у Смедерево, Пожаревац у Смдеревску Паланку и издржали тај један експлозиван налет епидемије, али ни у једном моменту није била ситуација да нисмо имали капацитете", каже он.

Побољшање ситуације 

"На крају, ситуација се побољшала, ноћас и претходних дана у пријемно-тријажној амбуланти Инфективне клинике имали смо 230 пацијената и тај тренд је већ неколико дана. Имали смо и до 360 прехледа, у просеку 300", рекао је директор КЦС.

Изнео је податак за "Бежанијску косу", где је у њиховој пријемно-тријажној амбуланти прегледано 117 пацијената, а у КБЦ Земун 37.

"Све је то мање него што је било. Имамо више места да понудимо по болницама у Београду. Примамо тешке болеснике из Шапца и Лознице, ослобађамо места у Београду и те пацијенте примамо", закључио је др Ашанин.