Шта кажу истраживања – ко има највише антитела на коронавирус и колико дуго она трају

Да ли имамо антитела на коронавирус можемо открити серолошким тестовима, а Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП произвео је један такав тест. Може да се тестира ко год жели на лични захтев, тестирање по једној класи антитела је 3.000 динара, а резултати се добијају у року од 24 сата. Марија Гњатовић са ИНЕП-а за РТС открива шта показују њихова истраживања – ко има највише антитела, колико дуго она трају и колики нам је колективни имунитет.

Марија Гњатовић је, гостујући у Београдској хроници, навела да су тестови Института за примену нуклеарне енергије поуздани, као и да користе елиза тестове које су сами направили, а који су регистровани и одобрени за употребу.

"Оваква врста тестова се користи за детекцију антитела која настају као одговор на инфекцију, тако да свакако може да се детекцијом ИГМ класе антитела на неки начин потврди и акутна фаза инфекција, а пре свега се користе да се покаже да је човек био изложен овој врсти вируса", додала је Гњатовићева.

Указала је да може да се тестира ко год жели на лични захтев, тестирање по једној класи антитела је 3.000 динара и резултати се добијају у року од 24 сата.

"Ми смо када се завршио први пик овог таласа епидемије имали велики број заинтересованих људи који су желели да утврде да ли су дошли у контакт и да ли поседују неки одређени ниво имунитета", рекла је Гњатовићева.

Међутим, како каже, сада како је кренула поново да се шири инфекција, све је више оних који заправо на овај начин утврђују да имају акутно стање инфекције, односно да су тренутно инфективни детекцијом управо ИГМ антитела која се показала јако поузданом за ову врсту тестирања.

"Значи уз сазнање да је неко имао контакт, уз појаву неких симптома, али и без симптома, утврђено је присуство ИГМ антитела и то већ неколико дана након појаве симптома, а код неких људи чак и пре појаве симптома који дан", навела је Гњатовићева.

Додала је да тренутно раде пар стотина узорака дневно, али да су велики институт и да су капацитети и до неколико хиљада узорака дневно.

"Тестове имамо јер их сами производимо, тако да се надам да ће наши тестови почети да примењују и у здравственом систему Србије, јер ће доста помоћи да се растерети систем", рекла је Гњатовићева.

Ко има највише антитела 

На питање колико су тачне информације да више антитела производе они који су имали теже симптоме болести, а мање они који су били атипични и нису имали симптоме, Гњатовићева каже да људи који су се јако дуго борили против вируса углавном имају јако висок ниво антитела, али да друга теза није тачна.

"Успели смо да идентификујемо појединце који су били асимптоматски случајеви, који су преносили вирус и имали јако високе вредности ИГМ, а касније ИГГ антитела. Тако да, највише вредности концентрације антитела управо развијају асимптоматски случајеви и случајеви са тежом клиничком сликом", рекла је Гњатовићева.

Навела је да су то искључиво њихова сазнања, као и да је то истраживање спроведено применом њихових тестова на озбиљном узорку. "Ми смо до сада урадили већ око 10.000 тестова, наравно нису сви били позитивни, али смо имали довољан број позитивних да испратимо и асимптоматске случајеве и случајеве са тежом клиничком сликом", додала је Гњатовићева.

Колико дуго трају антитела 

Говорећи о томе колико дуго трају антитела, Гњатовићева каже да имају мало ведрије вести о томе и да су приметили да антитела не падају.

"Ми смо приметили праћењем одређеног броја пацијената да антитела не падају. Наравно, ми пратимо од тренутка када се код нас појавила инфекција и то су нека сазнања од два и по до три месеца. Ниво антитела није падао код свих пацијената које смо пратили, односно није било случајева наглог пада антитела", објаснила је Гњатовићева.

Одговарајући на питање да ли је истина да они који су једном прележали и произвели антитела могу поново да се заразе, Гњатовићева каже да се о томе, нажалост, не зна пуно.

"Праћењем антителног одговора код одређених особа које су већ прележале закључујемо да су неки из те групе испитаних имали повећање, значајан скок концентрације антитела. Претпостављамо да је у питању управо поновна изложеност вирусу, међутим, нико од наведених није имао симптоме болести", рекла је Гњатовићева.

Додала је да нека врста заштите постоји, да антитела постоје и да ће она спречити да се болест развије.

"Рано је говорити колико дуго ће вакцина моћи да штити"

Говорећи о наводима да ће вакцине моћи само кратак период да нас штите, Гњатовићева каже да је рано да се о томе прича.

"Сваки инфективни агенс са којим ми дођемо у контакт наш имуно ситем учи како да се брани, код неких људи ће то трајати дуже, код неких краће. Ја не знам резултате клиничких испитивања вакцине, уколико сам вирус изазива стварање антитела која брзо нестају из циркулације, како већина истраживача тврди, ми се надамо да ће то бити другачије, вероватно ће и вакцина имати сличан ефекат", истакла је Гњатовићева.

Када је реч о колективном имунитету, Гњатовићева наводи да је ИНЕП био укључен у реализацију епидемиолошке студије.

"Дошли смо до неког податка да је око 6,5 одсто колективни имунитет. Међутим, све се сада променило с обзиром на то да је доста људи у овом новом пику инфицирано, тако да ће се бројеви вероватно мењати", рекла је Гњатовићева.

Каже да су људи су нестрпљиви, уплашени, да одређени број људи због путовања, захтева фирми, као и за примање у болницу чека у редовима за пи-си-ар тестирање и да су због тога гужве.

"Међутим, доста људи ради и ако је само имало неки контакт краћи или дужи са неким код кога је потврђена инфекција. Мислим да овај систем треба растеретити и управо су серолошки тестови начин да се растерети систем тестирања применом пи-си-ара", наводи Гњатовићева.

"Мислим да заиста није потребно да свако ко је икакав контакт са зараженим имао иде на пи-си-ар да би потврдио да ли је или није инфициран, чак и људи који већ имају симптоме боље је да мало сачекају, поготову ако су блажи симптоми, да се онда уради тестирање на присуство антитела које ће несумњиво код свих бити детектовано у узорцима крви", закључила је Гњатовићева.