Сваки четврти заражени има између 30 и 39 година

Из дана у дан расте број заражених коронавирусом у Србији. Шездесет пет одсто хоспитализованих у последњих месец дана стари су између 20 и 49 година, указује заменица директора "Батута" Дарија Кисић Тепавчевић. Покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић каже да је здравствени систем Србије "благо речено пренапрегнут" и да сви морају схватити озбиљност ситуације да би се вирус победио.

Заменица директора Института "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић рекла је на конференцији за новинаре да је највећи број хоспитализованих старости од 30 до 39 година, и то у периоду од 14. јуна до 14. јула.

"Свака четврта особа припада овој узрасној групи – 24,14 одсто. Затим од 40 до 49 година, свака пета особа – 20 одсто. А 20 одсто су и особе од 20 до 29 година", навела је заменица директора "Батута".

Шездесет пет одсто хоспитализованих је од 20 до 49 година, каже Дарија Кисић Тепавчевић додајући да је сада приметна далеко виша стопа хоспитализације код младог становништва.

То је резултат, како каже, њихове веће експонираности вирусу.

Покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић указује да се просек година оболелих помера ка особама млађе животне доби, који, каже, мање поштују мере и више се крећу.

Сматра и да су протести у Новом Саду вероватно допринели порасту броја оболелих ове недеље.

"Региструјемо дневно више од 80 позитивних, прошле недеље то је било између 50 и 60, што јасно говори да оно што се догађало пре 7 до 10 дана неповољно делује. Видимо да су то особе млађе животне доби. Надаље се бојимо тога што су те млађе особе оствариле контакте и са старијима, родитељима, бакама, декама. Зато се бојимо да ће то повећати број оболелих старијих", наводи Гојковић.

Дарија Кисић Тепавчевић додаје да је слична ситуација и у Београду.

"Нико не може да дâ поуздану информацију да ли је то директно повезано са неким догађајем, али тада је важила забрана окупљања, кафићи су радили до 23 сата, са баштом, али сваки боравак без маски је био потенцијално место заражавања", наводи заменица директора "Батута". 

Победа само ако се сви придржавамо мера 

Дарија Кисић Тепавчевић наводи да су маске у затвореном простору обавезне, а на нивоу препоруке су на отвореном простору, осим ако не може да се обезбеди раздаљина од метар и по.

"Битно је разјаснити да се то не односи на особе које се налазе у свакодневном породичном контакту. То јесу изузеци. Што се тиче старосне границе, не постоји ниједан узраст, не само код нас него и у свету, који је безбедан, сви који немамо имунитет а излажемо се – осетљиви смо", нагласила је заменица директора "Батута".

Исти принципи заштите се, каже, примењују и код најмлађих.

"Препоручује се да родитељи деце која су најмлађа да их не доводе у ситуације да буду под повећаним ризиком, да не иду с њима на места где су редови. Свака механичка заштита и платнена маска јесу заштита, али не 100 одсто. Не смемо доводити себе у ситуације да можемо да се разболимо", наглашава Дарија Кисић Тепавчевић.

Истиче да превентивне мере имају смисла само ако их се сви придржавају.

"Сваки појединац мора да се понаша одговорно. Овај вирус захтева нашу ћелију да би опстао и размножавао се, а ако уђе у нашу ћелију, више нема везе какви су спољашњи услови, он се размножава", наглашава заменица директора "Батута".

Када је реч о терапијама за ковид 19, каже да је у току осма ревизија протокола и да их праве екипе клиничара, инфектолога и имунолога.

"Будите уверени да у сваком могућем моменту сви наши пацијенти добијају најбољу могућу терапију. Ни против једног вируса не постоји каузална терапија као за бактерије, већ се даје оно што је најбоље могуће", напомиње Дарија Кисић Тепавчевић.

Приоритет је тестирање особа са симптомима 

Говорећи о тестирању на коронавирус, заменица директора "Батута" каже да је било застоја са издавањем резултата "и више него што треба да буде".

Као један од разлога наводи и велику заинтересованост грађана и могућност да се тестирање уради на лични захтев.

Многи су то, наводи, радили без основа: "Било је људи који су желели више пута недељно да се тестирају."

"Знамо да је повећан број захтева за тестовима и због путовања, тако да то јесте разумљиво и свима јасно", рекла је заменица директора "Батута", истичући да су приоритет тестирање особа које имају симптоме и клиничке индикације.

"Тестирају се особе након прегледа у ковид амбулантама, није сваки симптом респираторне инфекције ковид. Особе које се смештају у колективне смештаје, геронтолошке, али и серолошки ИГМ позитивни се тестирају. Ниједан од ових тестова није сам по себи 100 одсто. Постоје особе са типичним симптомима, али негативне", истакла је Дарија Кисић Тепавчевић.

Напомиње да лекари не лече тест, већ пацијента.

"Добиће ниво заштите који је потребан. Не ради се свима пи-си-ар тест јер то није могуће", рекла је заменица директора "Батута" додајући да у укупна тестирања улазе и тестирања на лични захтев, која, каже, нису увек рационална, и праве мањи проценат позитивности.

Сви пацијенти са клиничком сликом ковида су хоспитализовани, додаје Кисић Тепавчевићева наводећи да пацијенти са лакшом формом болести остају у кућној изолацији.

Наводи да су се редови испред "Торлака" створили највише због људи који желе да путују.

"За све који су данас чекали, одређени су термини. Само данас око 250 захтева за Торлак. Сама чињеница да је неко уплатио 6.000 за тестирање не значи аутоматски да ће бити тестиран истог дана, јер су пацијенти са симптомима приоритет", понавља заменица директора "Батута".

Гојковић: Здравствени систем на прекретници

Зоран Гојковић указује да је "здравствени ситем Србије благо речено пренапрегнут".

"Он је много више од тога, капацитети су попуњени скоро до максимума. Из дана у дан покушавамо и успевамо да додатним капацитетима односно отварањем нових делова болница примимо све пацијенте који су заражени, али морате схватити сви да томе има краја, и не можемо из дана у дан отварати нова одељења, правити болнице за један дан", указује покрајински секретар за здравство.

Наводи да смо сада на прекретници за здравствени систем Републике Србије.

"Нико нема толико лекара који могу у континуитету да раде као што раде наши лекари, ево сад већ пети месец, оптерећени до максимума, и они су људи, имају и своје страхове. Ово су изузетно тешки пацијенти, њима треба 24-часовни надзор, а лека још нема. И зато по ко зна који пут, обраћамо се у име свих лекара, морамо сви помоћи да би вам здравствени систем Србије помогао", рекао је Гојковић.

Додаје да су капацитети на измаку, али да их има још и наводи да "не можемо да отварамо додатне капацитете".

"Можемо отварати хиљаду арена и сајмова, али ту више нема ко да лечи. Једина шанса нам је превентива, превенција, да максимално поштујемо шта струка тражи и за 7 до 10 дана би овај узлазни фронт, односно линија, почео да пада. Молимо вас да схватите колико је ситуација озбиљна", каже Гојковић. 

О вакцини 

Гојковић наводи да "није јавна тајна да више земаља ради на вакцини" и додаје да Србија активно сарађује са свим земљама које раде на томе и траже лек.

"Имамо контакте и са енглеским фирмама, односно колегама у Великој Британији, и у Америци, Русији, Кини. Важно је стати први у ред. Надамо се да ћемо успети да будемо једна од земаља које ће међу првима успети да реше овај проблем с вакцином, ако је буде у наредном временском периоду", каже покрајински секретар за здравство.

Све су то још потенцијалне вакцине, налазе се у различитим фазама, додаје заменица директора "Батута".

"Имамо интензивну комуникацију са различитим кућама које производе вакцину, јер у моменту кад се пронађе и кад прође све нивое истраживања, биће сигурно велика потражња, зато смо од самог почетка укључени у овакву врсту истраживања. Неће се примењивати док не буде испуњавала све критеријуме безбедности и највеће могуће ефикасности", каже Дарија Кисић Тепавчевић.