Srpski fudbaleri pokazali dva lica u Istanbulu, koje će prevagnuti protiv Škotske

Imali su izabranici Ljubiše Tumbakovića gotovo sve u Turskoj – kontrolu igre, rezultat, pozitivni momentum... Ipak, uspeli su sve to da ispuste u dvadesetak minuta indolentne igre, a na kraju moraju biti zadovoljni osvojenim bodom u Istanbulu.

Po ko zna koji put "orlovi" su pokazali da imaju kvalitetnu ekipu, koja može ravnopravno da se suprotstavi najjačim ekipama na kontinentu.

Ali, još jednom su pokazali svoju negativnu stranu, ono što mnogi nazivaju "balkanskim mentalitetom", da utakmicu smatraju završenom mnogo pre njenog kraja.

Posle početne inicijative Turske, koja je trajala nekih desetak minuta, "orlovi" su pronašli svoju igru. Defanzivni blok funkcionisao je perfektno, napadi i kontranapadi počeli su da stvaraju prilike pred golom protivnika, čak je i rezultat bio na našoj strani posle pogotka Sergeja Milinković-Savića.

Mogli su izabranici Ljubiše Tumbakovića do poluvremena da uvećaju prednost preko Ristića, ali ono što je mnogo bitnije – Turci nisu imali ozbiljniju priliku pred golom Dmitrovića.

U odsustvu Dušana Tadića, ulogu plejmejkera preuzeli su Milinković-Savić i Đuričić i obojica su uradila sjajan posao.

Utakmica je u dobrom delu podsetila na duel sa Norveškom, kada protivniku nije ostavljen prostor za disanje, a defanziva se vrlo brzo i na vrlo kreativan način pretvarala u jurišni odred ka protivničkom golu.

Kada je Srbija povela 2:0, zahvaljujući snalažljivosti Milinković-Savića i sugurnoj realizaciji sa bele tačke Aleksandra Mitrovića, delovalo je kao da je sve pod kontrolom, a zapravo je bilo sasvim suprotno.

Sve što su gradili tokom 60 minuta, "orlovi" su uspeli da sruše u narednih dvadesetak.

Odjednom se konfuzija uvukla pod kožu igračima na sredini terena, odbrana je postala nesigurna, što su Turci iskoristili i ekspresno smanjili rezultat.

Pokušao je selektor Tumbaković izmenama da unese novu živost u ekipu, ali kao da je drugi gol Turaka bio potreban da se ekipa probudi iz svojevrsne hibernacije i ponovo krene sa atacima ka golu rivala.

U završnih 15 minuta gledali smo otvorenu igru na obe strane. Vlahović je mogao da bude heroj "orlova", ali je jedan njegov udarac zaustavljen na gol-liniji, dok je drugi, u poslednjim trenucima meča, fijuknuo pored stative turskog gola.

Iako je jasno da utakmice u Ligi nacija nisu prioritet, već služe za uigravanje ekipe za najvažnije mečeve (pređašnji protiv Norveške i predstojeći protiv Škotske) koji bi mogli da donesu plasman na Evropsko prvenstvo, brine pristup igri u duelima sa ne tako jakim selekcijama Mađarske i Turske.

Do utakmice sa Škotskom ostalo je nešto manje od mesec dana (12. novembar). Šansi za uigravanje ekipe više neće biti, pa je jedino što nam je preostalo je da se nadamo da su selektor i igrači iz poslednja dva meča izvukli neke pouke, kao i da će uspeti da ih primene u najvažnijoj utakmici ove godine.

Selektor je imao pet utakmica da sagleda sve pozitivne, a naročito negativne aspekte ekipe koja može i mora da počne da ostvaruje ciljeve, za početak plasman na Evropsko prvenstvo.

Samo da nam "balkanski mentalitet" ponovo ne dođe glave.