Maks, zasluženi šampion, ili kako je titula oteta Hamiltonu

Složićete se da je – zbog načina na koji je prethodni šampionat završen – neizbežno da priču o novoj sezoni ipak počnemo odatle.

Nemam ambiciju da ovim tekstom mogu da pomirim oprečne stavove onih koji smatraju da je Maks zasluženo osvojio titulu i (samo kod nas izgleda manje brojnih) onih koji će do kraja braniti tezu da je titula brutalno ukradena Hamiltonu.

Ponajpre, zato što su i jedni i drugi – apsolutno u pravu. Jer, kada se pogleda unazad, u 2021. Verstapen je imao dve pobede i pet prvih startnih mesta više od Hamiltona i bio vodeći u dvostruko više krugova od njega, pa na osnovu sirove statistike nema dileme ko je od njih dvojice imao bolju godinu.

Isto kao što je jasno da je – da iskoristim blag izraz – samo vrlo kreativno tumačenje pravila Majkla Masija na poslednjoj trci sezone a ne nesporno vozačko majstorstvo Maksa Verstapena jedini razlog što do titule nije stigao Luis Hamilton.

Ako vam se čini da su prethodne dve rečenice po porukama koje šalju nepomirljive potpuno ste u pravu. Ali sam uveren da se istina o poslednjim krugovima Abu Dabija krije baš u njima. Jer Maks jeste zaslužio tu titulu. Ali je ona u isto vreme oteta Hamiltonu.

Tri meseca kasnije, nakon nekoliko desetina puta pogledane reprize i čitanja skoro svakog slova koje je o tome napisano, ovo je slika o sudbonosnim odlukama koje su donete u 56. od 58 krugova trkanja na stazi Jas Marina.

U momentu izlaska sigurnosnog vozila, Mercedes nije imao drugu mogućnost nego da ostavi Luisa na stazi. Jer odlaskom na zamenu guma Verstapen bi sigurno preuzeo prvu poziciju (Red Bul bi ako Hamilton ode na zamenu guma sa Maksom mogao da uradi suprotno), a s obzirom na mali broj krugova do kraja legitimno je bilo zapitati se da li će se trka završiti u režimu sigurnosnog vozila.

S druge strane, Red Bul koji je bio potpuno potučen na trci nije imao šta da izgubi i poslao je Maksa na zamenu guma.

Što nas dovodi do prve greške Masija i njegovog tima. Na "uličnoj" stazi, uz tako mali broj krugova do kraja i tako visok ulog u vezi sa konačnim plasmanom, jedina prava odluka u tom trenutku je bila crvena zastava. Kada je ta prilika propuštena, svi ostali potezi koje je Masi povukao bili su iznuđeni. Jer uz sigurnosno vozilo na stazi sređivanje mesta Latifijevog udesa se obavlja intermitentno, samo u periodu kada nema automobila i to zahteva određeno vreme.

Baš kao što i puštanje automobila koji zaostaju krug ili više da zaobiđu lidere i vrate se na začelje kolone takođe zahteva određeno vreme. Vreme kojeg nije bilo, te je kako su krugovi prolazili postajalo je sve jasnije da će se, ukoliko se poštuju pravila, toliko iščekivana trka završiti u antiklimaksu vožnje iza sigurnosnog vozila.

Naravno, kao biznis proizvodu u vlasništvu investicionog fonda, za Formulu 1 nikako ne bi bilo dobro da se najuzbudljivija sezona u poslednjih pedeset godina završi na takav način i Masi je tu misao morao da ima u glavi.

I jasno je da je zbog toga počeo da paniči jer će, kada se podvuče crta, on biti krivac za takav ishod. Zato što umesto sigurnosnog vozila nije pokazao crvenu zastavu. Na scenu tada stupa – iz stresom indukovane Masijeve perspektive – spasilac, u liku Džonatana Vitlija, tim menadžera Red Bula.

U direktnoj poruci Masiju, koju smo i svi mi mogli da čujemo, izgovara:

"Očigledno, automobili koji zaostaju čitav krug, ne moraš da ih pustiš da preteknu vodeće i vrate se na začelje kolone."
Masi: "Razumem."
Vitli: "Moraš da ih pustiš (samo da prođu)..."
Masi: "Razumem, daj mi samo sekundu."
Vitli: "... i tako ćemo dobiti auto trku [u originalu motor race]."

Koji sekund kasnije, Masi donosi upravo takvu odluku. Da zaostali automobili mogu da preteknu lidera, ali ne svi već samo ona petorica koji se nalaze između prvoplasiranog Hamiltona i drugoplasiranog Verstapena (?!), i da će trka krenuti već u sledećem (poslednjem) krugu, ne čekajući da zaostali vozači stignu do kraja kolone.

Što je odluka koju nikad ranije nismo videli iako – ovo je jako važno – nije nužno protivna pravilima. Koja su u tom momentu bila ambivalentna igovorila da se u takvom slučaju "bilo koji zaostali automobil [any lapped car] može propustiti da pretekne lidera".

Zarad konteksta, pred početak nove sezone pravilo je promptno ispravljeno u „svi zaostali automobili [all lapped cars]..."

Pre nego što nastavim – ne, ne želim da kažem da je postojala nekakva zavera u kojoj su učestvovali Masi, Vitli i Red Bul. Masi je navikao da razgovara sa predstavnicima timova tokom trke, a nije ni neiskusan, na toj poziciji je već treću sezonu.

Ali u stresnoj situaciji, kada mu je izgledalo da nema izlaza, stari poznanik mu je ukazao na mogućnost da se izvuče iz škripca i Masi je takvu priliku oberučke prigrabio.

Dokaz zbog čega to tvrdim? Razmena između Volfa i Masija u momentu kada je Verstapen već pretekao Luisa i tako osvojio i titulu:

Volf: "Majkl, ovo nije u redu. Majkl, ne, ne, Majkl, to toliko nije bilo u redu."
A zatim i:
Volf: "Moraš da proglasiš poredak iz prethodnog kruga. Ovo nije u redu."
Masi: "Toto?"
Volf: "Da?"
Masi: "To se zove auto trka [motor race], OK? Izvini, trkali smo se."

I to je bilo to. Nikakve teorije zavere, nikakva zla krv prema Mercedesu ili Hamiltonu. Pritisnut nepovoljnim lancem događaja, Masi je sam sebe ubedio u ispravnost svog postupka i Volfu poslao doslovno onu istu poruku, koristeći iste reči koju mu je u kriznoj situaciji u kojoj se našao Vitli subliminalno usadio kao izlaz. Auto-trka. Vitli jedan, Masi nula. Maks jedan, Luis nula.

Ne morate biti navijač Luisa Hamiltona da biste razumeli da je Masijeva smena i postavljanje Vitiča i Freitasa na poziciju direktora trke, te uvođenje VAR-a (tačnije VRCR-a /Virtual Race Control Room/) i ekspresna promena pravila koja regulišu izlazak sigurnosnog vozila način na koji, u stvari, Formula 1 priznaje da je Masi pogrešio.

Ali isto tako ne morate biti navijač Maksa Verstapena da biste shvatili da je Holanđanin imao sjajnu sezonu i ni na koji način nije kriv zbog nepravde koja se dogodila Luisu, te da je titula zasluženo u njegovim rukama.

Tako da, istina je – i jedni i drugi i dalje su u pravu, pa hajde da ne trošimo dalje energiju na prepucavanja već da se okrenemo budućnosti i otkrijemo da li je zaista tako blistava kao što neki pokušavaju da nas ubede. O tome više sutra, na istom ovom mestu.