Новак није био Новак против Федерера

Али то је ризик и лепота овог посла и спорта генерално – не можете увек бити у праву и промашаји су много чешћи него што бисте волели.

"Катастрофа, благо речено", прво је било што је Ђоковић изјавио после пораза од Роџера Федерера у трећем колу групне фазе на Завршном турниру у Лондону.

Због овог неуспеха, најбољи српски тенисер није успео да се пласира у полуфинале и остао је без могућности да годину заврши на првом месту. Без обзира на то шта буде урадио у престоници Енглеске, то ће пети пут у каријери за руком поћи Рафаелу Надалу.

И чињеница је – стварно је одиграо катастрофално.

У најави сам истакао да су два разлога због којих треба очекивати Новакову победу – ментална надмоћ у дуелима са Швајцарцем и способност да негативан однос публике претвори у додатни мотив.

Од првог до 74. минута, колико је трајао окршај у "О2 арени", нисмо видели ни зрно онога на чему сам базирао свој оптимизам. Не само ја него и многи његови навијачи.

Као ретко када у каријери притисак га је "појео" и потпуно онемогућио да буде и близу свог максимума. Значај и важност меча представљали су толики терет да смо на терену видели само обрисе једног од најдоминантнијих играча у историји ове игре – нешто што му се није догодило дуги низ година.

Почео је са два добра поена, да би му се рука моментално стегла и већ од првог гема имао је проблем (три двоструке сервис грешке у кратком временском периоду). Тај је преживео, али је у следећем одиграо катастрофално и без добијеног поена претрпео брејк. Кола су кренула низбрдо.

"Играо сам сувише неутрално. Моје самопоуздање није било на високом нивоу. Роџер је то осетио и искористио."

Силно мотивисан, ношен гласном подршком публике, Федерер се максимално опустио и игром у првих неколико гемова подсетио на најбоље дане. У уводна четири гема једва да је промашио први сервис, константно ситуацију на терену држао напетом, не дозволивши противнику да се у било ком тренутку осети пријатно.

Када му сервис улази, има времена да се намешта на форхенд, више простора које је остављао на тој страни обично би компензовао једним ударцем у размени, а он би био довољан да преузме иницијативу у поену. Разлог томе је што су Ђоковићеве лопте биле прекратке и идеалне за константне нападе.

Непуних 35 минута трајао је први део игре, Роџер је направио само једну неизнуђену грешку и дошао на корак до полуфинала.

Ако са техничке стране треба тражити разлоге пораза, они се свакако налазе на релацији сервис–ритерн. Почетни ударац није доносио довољно бенефита, док му заштитни знак уопште није функционисао. Најбољи ритернер свих времена овога пута није оправдао ту титулу.

Кључни ударац за већ пољуљано Новаково самопоуздање догодио се почетком другог сета – прво се некако извукао у уводном гему, потом пропустио две брејк шансе. Тачније, изузетно агресивним сервисима и форхендима их је противник неутралисао. То је много утицало на Ђоковића, који у петом гему поново прави три грешке за 0:40 и повратка више није било.

Игра му се тада распала, ударци били неконтролисани, план на терену престао да постоји, а тренуци наде и вере у повратак, којих руку на срце није било много, заувек ишчезли. Кочнице на оним колима потпуно су отказале и болан пад је био неизбежан.

На крају, имао је само 14 винера, наспрам 23 ривала, чему је додао 13 неизнуђених грешака. Поређења ради, Федерер је упркос силним нападима направио само пет.

"Покушавао сам толико напорно и у неколико наврата прилазио изузетно близу Новаку у последњих неколико година. Вимблдонско финале је било епско. Прошлогодишњи меч у париском 'Берсију' у којем сам поражен са 7:6 у трећем сету је такође било епско. Лепо је остварити једну овакву победу, посебно због великог улога", рекао је шестоструки шампион овог турнира који четири пуне године није победио Србина. Сада је смањио на 26-23 у међусобном скору.

Оно што посебно треба да забрине јесте комплетно одсуство емоција код Ђоковића. Потпуно раван, прозирног погледа, лошег говора тела, без жеље да се нешто промени. Чак и без негативне реакције и нервозе што не иде.

Знате да је у прошлости користио детаље и догађаје у мечу да га преокрене и пребаци "моментум" на своју страну. Сада то није успео. А било их је.

С друге стране, Федерер је са пуних 38 година одиграо савршен меч – нападачки тенис, константна агресивност и беспрекорно кретање на једној од најбржих бетонских подлога у сезони. Ушао је у ритам и очекује се да ће исто наставити у полуфиналу, где чека Надала или Стефаноса Циципаса.

"Мотивише све, па и мене. Оно што он ради је феноменално. Роџер је узор чак и мени", признао је Ђоковић.

Свануо је нови дан и прилика да се из пораза извуку поуке. Неки ћемо се посути пепелом, а неки ће се погледати у огледалу и преиспитати. Једино тако се доносе праве одлуке за наредну сезону...

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)