Људи, да се не лажемо, од кошаркашке сезоне нема ништа

Данас о наставку сезоне знам много мање него када сам је прекинуо, казао је комесар НБА лиге Адам Силвер неких месец дана након те одлуке. Две недеље касније ситуација је апсолутно иста, и бар што се Европе тиче све је извесније да од наставка сезоне неће бити ништа. Истина, говори се и размишља о модалитетима и датумима за евентулани ”рестарт”, али вирус који је покорио свет и даље има последњу реч, а она и даље гласи: Не!

На почетку новог миленијума, односно 2001. године Европа је имала два клупска првака у кошарци. Били су то Макаби из Тел Авива, који је освојио тадашњу Фибину Супролигу, али и Киндер из Болоње, који је био први шампион новоосноване Улебове Евролиге. 

Деветнаест година касније Европа би могла да остане без шампиона, пошто је кошаркашка сезона прекинута средином марта услед пандемије коронавируса.

Како време одмиче, а ситуација се у Европи смирује недовољном брзином, све је реалније да кошаркашка евросезона буде трајно изгубљена.

Такмичења у Евролиги и Еврокупу прекинута су пре више од месец дана, тачније 12. марта.

Истога дана, само нешто раније, лопту је у својим такмичењима зауставила и Фиба, али и готово све домаће и регионалне кошаркашке лиге на континенту.

А пар сати пре одлука европских кошаркашких главешина, ногу је, чини се, повукао комесар НБА лиге Адам Силвер, који је након што је сазнао да је Руди Гобер позитиван на коронавирус моментално суспендовао сезону до даљег.

Тако је, укратко, настао прекид кошаркашког живота. Од тог тренутка се заправо поставља питање хоће ли се, и ако хоће, када ће се сезона наставити?

Како се коронавирус ширио, а број заражених и преминулих константно растао, то је нагнало неке лиге да народски речено "дигну руке" од сезоне, те да и званично окончају такмичарску годину. Неке са, а неке без шампиона.

У Литванији је првенство прекинуто, а титула дата Жалгирису. У Пољској је по истом принципу за шампиона проглашена Зјелона Гора, а вероватно ће за зеленим столом титулу добити и атински ”зелени”, односно екипа ПАО-а.

Са друге стране, ВТБ лига је сезону прекинула без победника, што је такође случај у Италији, Хрватској, Словенији...

Одлуке по овом питању пролонгирале су готове све јаке лиге - шпанска Ендеса лига, прва лига Турске, француска ЛНБ Про А лига, Бундеслига Немачке, али и "јадранска" тј. АБА лига.

Одлучна Фиба и неодлучна Евролига

Међутим, знатно теже и компликованије одлуке морају да се донесу за међудржавна такмичења, односно евро-купови.

Ту је пак прва пресекла Фиба, која је одлучила да се њено најјаче такмичење, Кошаркашка Лига шампиона заврши на финалном турниру са осам екипа и то пре почетка нове сезоне, највероватније у септембру.

Иако је често критикована због својих одлука последњих година, Фиба се у овом случају мора похвалити, јер је показала одлучност, храброст и визију, колико је то било могуће у овим свима новим и непознатим околностима.

Уз то, амбициозни генерални секретар Фибе Андреас Заглис неколико пута током ове ситуације истицао је да је здравље играча апсолутни приоритет, те да "не бих слао играче тамо где не би слао своју децу".

Истина, стоји ту контрааргумент да није логично да се сезона играна са јединим "ростером" заврши са другачијим саставима екипа, јер ће на јесен то без дилеме бити тако. Али, овде се очигледно бирало мање зло, односно боље добити шампиона у септембру него никада.

Са друге стране, Евролига и њен идејни вођа Ђорди Бартомеу су се дуго "правили мртви" и то након што су дуго форсирали "живот на апаратима", односно играње утакмица без публике и по сваку цену.

Сетимо се гостовања Реал Мадрида у празном миланском ”Форуму” након чега се од ковида 19 разболео Американац из редова Мадриђана Треј Томпкинс, или приморавања турске Дарушафаке да меч одлуке за пласман у четвртфинале Еврокупа против Виртуса из Болоње одигра као домаћин без својих навијача у нашој, београдској Арени.

Ослушкивали су у Барселони шта кажу и раде Адам Силвер и НБА лига, и онда, као по неком неписаном правилу, то копирали са пар сати или дана закашњења, заборављајући да Евролига није, нити ће икада бити НБА, ни по финансијама нити по организацији. Зато је "копи-пејстовање" одлука које стижу са оне стране Атлантика беспредметно, чак и погубно, јер неупоредива је европска лига са лигом где се висина ТВ права мери у милијардама долара, сваки франшиза има свој авион за путовања а дворане углавном распродате.

Ипак, након разговора са представницима европских медија, који је водио Бартомеу, Евролига је у четвртак коначно изашла са конкретним планом и конкретном идејом за евентуални наставак сезоне.

Као "Дан Д" за одлуку одређен је 24. мај, а предвиђа се да се након периода неопходног карантина и још неопходнијег тренинга европске екипе на терен врате почев од 4. јула.

Еврокуп би се по том плану играо до 17. јула у виду турнира са осам учесника у једном граду.

Исти је план и за Евролигу (фајнал-ејт у једном, наравно не истом граду), с тим што би се претходно одиграле утакмице преосталих шест кола регуларног дела.

Непосредно пре изласка у јавност са овим планом, Евролига је постигла договор са Унијом играча (ЕЛПА) око плата и уговора, чија је главна ставка да би се трајање уговора играчима аутоматски продужило са 30.06. на 31.07.2020. године.

Међутим, и поред овог напора челника из Барселоне и тимова учесника, неизвесност је и даље велика.

Она се пре свега базира на здравственом аспекту и реалној немогућности да се здравствена безбедност гарантује пре свега играчима као главним актерима (и то не само по питању коронавируса, већ и физичког и менталног здравља), али и тренерима и помоћном, такође веома важном особљу. О иоле пристојној форми екипе након месец и по дана живота без лопте је узалудно и трошити речи.

А када се на то дода "међудржавно укрштање", односно неопходност да се пронађе модалитет да са тимови из великог броја европских земља, које се на разлите начине и различитим мерама боре против коронавируса, нађу на једном месту и одиграју преостале мечеве, шансе за то драстично опадају, или квота на то расте, како вам је драже.

Не сме се занемарити ни врло битан утицај америчких кошаркаша, којих је пуно у европским екипа, а који су великом већином на почетку целе ове ситуације отишли у своју домовину, која је пак у међувремену постала највеће светско жариште оболевања од ковида-19, са највећим бројем умрлих.

Баш зато је тешко очекивати да се они без проблема и као да је све нормално појаве у саставу својих клубова за те планиране утакмице, услед свих здравствених и путних ограничења које су и даље на снази. И ко зна до када ће бити.

А с обзиром да је сам Бартомеу у већ поменутом разговору са новинарима јасно поручио да утакмица неће бити у августу или септембру, нити ће се ова сезона завршавати уочи или у комбинацији са почетком нове сезоне 2020/21, намеће се закључак да завршетак на терену ипак мало вероватан.

Коначну одлуку Евролиге ”као озеб’о сунце” чекају и клубови АБА лиге, која (ако се нешто не промени, а није невероватно) и даље има једно место у Евролиги наредне сезоне, уз три за Еврокуп.

Брод на Јадрану усидрен, а капетан је у Шпанији

Сезона на Јадрану је прекинута коло пре краја регуларног дела, што је, испоставиће се, била јако лоша одлука у светлу решавања питања ко ће из лиге испасти, али и везано за последње место у плеј-офу, с обзиром да су на четвртој позицији са скором 13-8 изједначени били љубљанска Цедевита Олимпија и барски Морнар.

Но свакако је највеће и најбитније питање ко ће играти у Евролиги наредне сезоне?

Партизан се истој нада као извесно први после лигашког дела (скор 17-4), али и на основу изборене предности домаћег терена и у Еврокупу. Са тим "кецом у рукаву" црно-бели су претходних недеља у јавности, што званичним што незваничним каналима, наступали са ставом и медијски ”гурали причу” да би управо они требало да буду Евролигаши уколико се такмичење не настави.

Са тиме се, очекивано, не слажу остали клубови регионалног такмичења, који имају исте амбиције, а који би имали реалне шансе да до тог места дођу кроз плеј-оф.

Пре свега, ту је овосезонски представник региона у Евролиги Црвена звезда (скор 14-7), која је услед разноразних разлога (повреде, промене тренера и играча, напорна путовања са дуплим програмима у ЕЛ и проблем са делом навијача) ове сезоне у АБА лиги доживела нешто већи број пораза, те је шансу за поправни видела управо у доигравању.

Слично размишљају и у Подгорици, који су дуго са Партизаном водили борбу за прво место, а који су уз традиционално јак домаћи терен и неколико доведених проверених играча такође имали намеру да поново нападну елиту, у којој су играли у сезони 2018/19.

Занимљив је и податак да Партизан, иако први и реално најбољи тим у регуларном делу сезоне, има негативан кош-количник и против Звезде (75:72, 86:92), и против Олимпије (96:95, 69:85), а због већег броја примљених поена код куће и против Будућност (87:82, 60:65), а позитиван једино против Морнара (88:75, 76:65).

И то је између осталог било поменуто на тзв. видео-кол састанку клубова АБА лиге, који су се ипак на крају дана сложили у две ствари - да се, уколико се за то стекну услови, сезона заврши на терену, али и да се претходно сачекају одлуке из канцеларије Евролиге у Барселони.

Уколико се пак сезона у Евролиги и Еврокупу настави по плану, и буде играна по раније поменутом плану, поставља се питање како и где наћи термине за завршетак АБА лиге у већ пренатрпаном јулу месецу? Реално гледајући, врло тешко. Практично немогуће. Да се не лажемо...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)