Читај ми!

Почиње Пиксијева ера на кормилу Србије – оптимизам нема алтернативу

Фудбалска селекција Србије утакмицом против Републике Ирске почиње ново поглавље, са новим селектором и не толико новом екипом. Драган Стојковић Пикси ангажован је да одведе Орлове до Мундијала у Катару, али и да врати међу играче култ репрезентације, део слагалице који је недостајао националној селекцији у претходном периоду.

Почиње Пиксијева ера на кормилу Србије – оптимизам нема алтернативу Почиње Пиксијева ера на кормилу Србије – оптимизам нема алтернативу

Нове квалификације очекују српске фудбалере, нова прилика за оптимизам јавности жељне успеха репрезентације у "најважнијој споредној ствари на свету".

Делује да је почетак сваких квалификација за Орлове – нови почетак, али овога пута то заиста јесте случај. Доведен је нови селектор, неки играчи су се опростили од националног дреса, а промене су се догодиле и у кровној организацији – Фудбалском савезу Србије.

Главни разлог позитивних емоција, после великог разочарања у баражу за Европско првенство, јесте именовање Драгана Стојковића Пиксија на место селектора.

Један од најбољих играча, ако не и понајбољи, у историји српског фудбала има тежак задатак да, за почетак, одведе орлове на Светско првенство у Катару, али и направи селекцију играча на које ће нација бити поносна, без обзира на остварен резултат.

Нови селектор је најавио офанзиван фудбал, каже да ће екипа ићи на победу без обзира на противника, а први и основни циљ је пласман на Мундијал у Катару.

Од Пиксијевог тима очекујемо фудбалски романтизам, у Србији давно заборављени шарм којим се "купују" навијачи, противнички играчи, судије... Којим се екипа измешта из сфере рационализма и подиже на један виши ниво, којим се стиче преко потребно сампоуздање и вера у себе и саиграче.

Пикси би требало да својим ауторитетом и искуством донесе стабилност и дисциплину у национални тим, али и поправи атмосферу неповерења која сада већ традиционално влада у односима играча и националног савеза.

Велике промене догодиле су се и у самој Кући фудбала – Славиша Кокеза поднео је оставку на место председника Савеза, а нешто раније уговор је раскинут и са спортским директором Владимиром Матијашевићем.

Још није познато ко ће наследити Кокезу, али је јасно да то мора бити човек из фудбала, човек од интегритета, али што је најважније, човек у којег ће играчи и стручни штаб имати поверења и који ће учинити све да се екипа концентрише искључиво на дешавања на зеленом тепиху.

Екипа није претрпела велике промене. Репрезентацију су напустили Александар Коларов и Лука Миливојевић, нешто раније и Немања Матић, али је језгро екипе остало на окупу. Екипе која је од почетка 2020. године одиграла неке од најбољих, али и најлошијих игара у последњих неколико деценија.

Утакмица против Русије (5:0), додуше без резултатског значаја, као и тријумф у Норвешкој (2:1), показали су да српски играчи имају квалитет, искуство и менталну снагу да одиграју мечеве на високом нивоу, али било је и утакмица које су доказале сасвим супротно.

Елиминација у баражу за Европско првенство од Шкотске после пенала у најважнијој утакмици године, ако не и деценије, још увек је болна тема за све којима је репрезентација у срцу, док су порази од Мађарске у Београду и од Русије у Москви показали све слабости српског тима.

Нови почетак је и нова прилика за српске фудбалере да покажу да и у националном тиму могу бити једнако креативни и убојити као када играју за своје клубове.

Најбољи играч ове генерације Душан Тадић нови је капитен и од њега се очекује да буде покретачка снага на терену. Александар Митровић под хитно мора да се врати у форму уз помоћ које је постао један од најбољих стрелаца у историји националног тима, док је на Сергеју Милинковић-Савићу и Луки Јовићу да докажу да будућност српског фудбала лежи у њиховим ногама.

Уз Филипа Костића, који хара немачком Бундеслигом, Филипа Ђуричића и Дарка Лазовића, који пружају фантастичне партије у Серији А, али и младу наду Душана Влаховића, своје место у "новом" тиму требало би да учврсте и играчи који су постали омладински шампиони света на Новом Зеланду 2015. године.

Материјала за брушење и простора за напредак свакако има. За то морају да буду спремни и селектор и играчи и сви људи око репрезентације. Навијачи посебно, подршка у оваквим тренуцима је пресудна за добру атмосферу, која је предуслов за стварање добрих резултата.

Прилику да љубитељима фудбала врате веру и наду у национални тим Пиксијеви момци ће имати већ вечерас, када на стадиону "Рајко Митић" гостује селекција Републике Ирскене превише квалитетна, али упорна и борбена екипа (звучи ли ово као најава за утакмицу са Шкотском?).

Није лако бити оптимиста када је фудбалска репрезентација Србије у питању, али у овом тренутку то је једино што је потребно. И нама и репрезентацији.

уторак, 30. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво