Читај ми!

Рукометни Тор из Хелсингора – Микел Хансен

Микел Хансен одавно је ушао у историју рукомета као један од најбољих играча, ако не и најбољи икада. Рођен је у Данској од оца рукометаша, а неизбежним делује да је он морао постати рукометни Тор, што је играма и показао.

Хансен, попут једног од главних Богова у нордијској митологији - Тора, који је према предању контролисао громове, буре и кишу - утиче на своју екипу, искључиво онда када за то има потребе.

На рукометном терену, Хансен је попут Тора. Предводник тима, појављује се у одсудном тренутку и решава наизглед нерешиве загонетке противничких рукометаша, неретко користећи задње атоме снаге.

Данском асу се као и громовнику Тору "чекић" налази се у десној руци, а ударци су му неухватљиви.

Данац је рођен 1987. године у граду где се налази чувени замак Кронборг, место радње у Шекспировој трагедији "Хамлет" - Хелсинборг.

Микелов отац Флеминг Хансен играо је за рукометну репрезентацију Данске, убележивши 120 наступа и 240 голова.

Није много година прошло, тек неколицина, док је рукометни Тор одрастао као син Флеминга Хансена, а након многобројних титула и индивидуалних признања, отац и син су заменили улоге, те је Флеминг постао познатији као Микелов отац.

На основу Микелових достигнућа, резултата и рекорда у националном тиму многи га називају предводником златне генерације репрезентације Данске.

Нешто је сјајно у држави Данској 

Рукометна репрезентација Данске прву медаљу на великим турнирима освојила је 1967. године - сребро на шестом Светском првенству одржаном у Шведској. Данци су тада у финалу поклекли пред моћном Чехословачком.

Дуго година након прве медаље, национална селекција поменуте скандинавске државе била је без одличја. Тумарала је од једноцифреног пласмана до испадања у раним фазама великих турнира.

Уласком у 21. век, рукомет у Данској доживљава ренесансу и почетак стварања великог успеха.

С тим да је светски врх доживела с Хансеном у тиму.

Стамени бек 2016. предводио је Данску до прве олимпијске рукометне медаље и то златне, а 2019. до прве шампионске титуле на светским првенствима.

Данска је 2023. године освојила и трећу титулу шампиона света у рукомету, начинивши успех који нико пре њих није постигао.

У прилог томе да Хансен игра онда када је најпотребније, истиче се његов последњи наступ на овогодишњем шампионату света, у финалу против Француске где је постигао само један гол, јер за више и није било потребе.

Симон Питлик и Матијас Гидсел показали су током Светског првенства одржаног у Пољској и Шведскојда да достојно преузимају кормило рукометне селекције Данске. У том погледу Хансен не мора да брине за наследнике у националној селекцији.

До сада Хансен је три пута освојао титулу најбољег играча године у рукомету (2011, 2015, 2018), чиме се једино може похвалити његов пријатељ Никола Карабатић.

Против Њутна у утакмици против Русије

Титуле су несумњиво важније од играчких трикова, међутим потез који је засигурно обележио Хансенову каријеру, али делом и рукомет уоште, догодио се на мечу Данске против Русије на Олимпијским играма 2008. године у Пекингу.

Наиме, дебитантски наступ у репрезентацији Данске, Хансен је имао у јуну 2007. године, када је постигао седам голова у победи над Шведском 34:33.

Годину дана касније постао је део олимпијског тима репрезентације Данске.

У Пекингу 2008. године постигао је гол који је према мишљењима стручњака уврштен у најбоље олимпијске поготке у мушком рукомету свих времена. 

14. августа 2008. године Данска и Русија имале су нерешен резултат до самог краја утакмице, 24:24, а у оквиру Групе Б.

Притисак је био неизбежан пре почетка дуела, јер је Данска претходно ремизирала са Египтом 23:23, а у првом мечу је изгубила од Јужне Кореје са 31:30.

Током утакмице неизвесност је расла, наде да ће Данска ући у четвртфинале висиле су о концу.

Све је мирисало на нерешену утакмицу, јер је време истекло. Последњи ударац са девет метара био је последња шанса за тријумф Данске.

Тренер Улрик Вилбек није позивао најбоље стрелце и афирмисане звезде, попут Ларса Рослинга, Кристијансена или Јеспера Недесбоа на одговорност и последњи шут, већ је наложио релативно непознатом двадесетогодишњем младићу Микелу Хансену да изведе ударац. 

Пун самопоуздања Хансен је шутирао тек толико да пркоси Њутновим законима, постигавши гол за славље рукометаша Данске.

Упркос победи, на поменутим Олимпијским играма у Пекингу Данци су завршили учешће у четвртфиналу.

Нови олимпијски циклус донео је много промена у систему рада националног тима Данске, али и младој рукометној звезди.

Одлазак у Барселону био је права инвестиција, без обзира на то што је Хансен био замена Сергеју Рутенки на позицији левог бека.

Хансенов пут до неслућених рукометих висина

Хансенова физичка снага, разумевање и посвећеност игри, одвели су рукомет на нови ниво.

Чаробњаштво у зглобу, чврст лакат, моћни шутеви из "немогућих" позиција и способност да разиграва саиграче, довели су Микела Хансена до висина на којима се налазе рукометни богови.

Хансен је први пут изабран за играча године у избору ИХФ-а 2011.

Наредне, Данска је кренула ка успону на светском рукометном врху, и то из Београда.

Хансен је био најбољи када је то заиста било важно, постигао је девет голова у финалу Европског првенства у Београду и предводио је Данску до тријумфа над Србијом 21:19.

Међу многобројним успесима Данске, неминовно дешавали су се и велики порази, примерице у финалу Светског првенства 2013. од Шпаније или на Европском шампионату 2014. године од Француске.

Приликом одласка на Олимпијске игре 2016, Данска је била једна од "просечних" репрезентација и ретко ко је озбиљно рачунао на њих на том турниру. 

Међутим, Хансен није имао исто виђење као и поједини стручњаци који су им предвиђали испадање у раној фази турнира.

Напротив, бек Данске селекције је постигао осам голова у полуфиналу и 10 у финалу против Карабатићеве Француске, а тада су срушивши снове "триколора" о триплети.

Била је то прва рукометна олимпијска медаља Данске, и то златна.

Хансен је на Олимпијским играма постигао 52 гола и изабран је за најкориснијег рукометаша на турниру.

Микел Хансен је освојио све што се може освојити у рукомету са репрезентацијом, иако не говори много, на терену показује замисли. Као нико до сада, Данску одвео до светског врха и то три пута заредом.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво