Cvetovi iz klivlendske bašte

Dečji hor iz Klivlenda "Sveti Sava" ove godine slavi dve decenije rada. Osnivač hora je Nada Martinović, koja već 25 godina živi u tom američkom gradu. Aktivni je član srpske zajednice i predano radi na predstavljanju Srbije, srpske kulture i tradicije, ne samo u Americi, nego i širom sveta.

Nada Martinović, rođena Šapčanka, već je dve i po decenije stanovnik Klivlenda u Ohaju. Nada je iz Srbije otišla kao diplomirani muzički pedagog, magistrirala je na Klivlendskom državnom univerzitetu, a doktorirala na čuvenom Kent univerzitetu. Decenijama predano radi na predstavljanju Srbije, srpske kulture i tradicije, ne samo u Americi, već i širom sveta. Nada je i osnivač dečjeg hora Sveti Sava, a diriguje i muškim horom Kosovo.

"Prosto prirodno, pošto sam ja radila u muzičkoj školi 10 godina pre dolaska u Ameriku, to se nametnulo kao nešto prirodno, da osnujemo hor. Pošto se obe crkve u Klivlendu zovu Sveti Sava, meni je želja bila da okupim decu iz obe crkve, nazvala sam taj hor Sveti Sava i to je tako krenulo i upravo proslavljamo dve decenije postojanja ove godine. Na probama i kroz repertoar negujemo isključivo srpsku muziku, naravno, svi žanrovi su zastupljeni, a koji žanr će biti zastupljen zavisi od dece", kaže Nada.

Hor je nastupao na brojnim manifestacijama, kao što je Klivlendski internacionalni dan, Svetski dan deteta, zatim na Kent univerzitetu, Foks televiziji, gde su najavili omiljenu manifestaciju One World Day u Srpskoj kulturnoj bašti.

"To je vrlo interesantno, taj kompleks kulturnih bašti je jedinstven, ne samo u Ohaju, ne samo u Americi, nego i u svetu. A sve je počelo 1936. godine kada je u Rokfeler parku podignuta bista Šekspiru, pa je to dugo bilo poznato kao Šekspirova bašta, nakon nekoliko godina je to postala Britanska bašta, a onda su i druge zemlje htele da imaju svoju baštu. Dugo godina je postojala Jugoslevenska bašta, gde se nalazila samo bista Njegoša, a onda zahvaljujući g. Aleksu Mačeskom, počasnom konzulu, 2008. godine to je preraslo u Srpsku kulturnu baštu, tako da smo mi veoma ponosni na taj deo zemlje, parčence zemlje, i gde se svaki Srbin može tu osetiti kao na svom tlu", kaže Nada.

Rad sa decom nije lak, ali Nada je našla načina da im se približi, pa se neretko desi da joj se deca obrate i sa mama ili tetka.

"Mi nemamo audiciju, kod nas pevaju sva deca, koja žele i vole da pevaju. S obzirom na to da su oni mali, naše probe su igraonice, da ja pokušavam da ih rasteretim, oslobodim, da se ne plaše, da se osećaju kao kod kuće, i često sam i ja na podu sa njima, da bih bila u istom nivou, da nam se oči sretnu i tako se igramo već 20 godina", objašnjava Nada.