Andreja Lović - patriota i aktivni član srpske zajednice u Nemačkoj

"Zaista je interesantno da je naša dijaspora koja je izuzetno brojna u Nemačkoj, možda nedovoljno organizovana, pogotovo u političko-društvenom radu, jer neke druge dijaspore, poput turske, italijanske i druge, su homogene. Kod nas je to malo teže postići, ne samo što se u nekoliko velikih centara okuplja naša dijaspora u Nemačkoj, več zato što svako vuče na svoju stranu...to je veliki problem.

Mi nemamo dovoljno predstavnika u nemačkoj politici iako imamo dosta dijasporaca koji imaju i nemačko državljanstvo...nažalost, nemamo dovoljno ljudi u njihovoj lokalnoj, regionalnoj i saveznoj politici, a to vidimo i u Austriji.

Dakle, Centralni savet Srba u Hesenu želi da objedini srpsku dijasporu i da političkim i društvenim delovanjem, njen status u Nemačkoj poboljša i okupi oko nekih ideja. Nije to samo zaštita kulture, identiteta, ćirilice, pravoslavlja...a tu su i neki svakodnevni problemi koje treba rešavati, integracija u nemačko društvo, ali, naravno, uz očuvanje našeg identiteta", kaže Andreja Lović.

Jedna od tema je da li postoji nastava na srpskom jeziku za našu decu?

"Postoji, hvala Bogu, u većini naših pokrajina u Nemačkoj postoji dopunska nastava koja je većinom finansirana od strane Ministrastva prosvete Republike Srbije i mi smo veoma zahvalni na toj podršci iz Srbije, jer se to proteklih 5,6 godina afirmisalo, kao važan instrument za učenje srpskog jezika.

Morate znati da mnoga deca treće i četvrte generacije, koja su rođena u Nemačkoj, nemaju mnogo dodira sa srpskim jezikom, sem možda sa bakom, dekom, roditeljima...ovo im zaista pomaže da nauče i jezik i pismo i da nauče nešto o našoj istoriji i kulturi.

Na velikom smo dobitku kada ti omladinci znaju srpski jezik, ne samo što čuvaju srpski identitet, već im to pomaže kasnije u poslu. Dakle, uzmimo primer jednog lekara - onaj ko zna srpski jezik može da pomogne ljudima iz dijaspore na mnogo bolji način nego ako samo govori nemački jezik, isto tako majstor, inženjer itd...znači, to je veliki benefit za tu decu, ako pored nemačkog na primer, govore i srpski jezik. To je soft skil, kako kažu", kaže Lović.

Kad smo prošli put razgovarali ti si postao rezervni oficir vojske Srbije. Koja ti je vrata to otvorilo, i u socijalnom i individualnom smislu?

"Mnogo mi je značio taj kolektivni duh, izgovaranje teksta zakletve koji je zaista sveti čin...prošao sam tu avanturu, nije bilo jednostavno, bilo je dosta krvi i znoja, imam dosta prijatelja i prijateljica iz vojske i to je zaista za ceo život. Ali, taj naš srpski duh, vedrina, pored svih ostalih problema, to je nešto što sam zaista doživeo u vojsci i Bogu sam zahvalan što sam mogao da izdržim tih 6 meseci i da postanem rezervni potporučnik Vojske Srbije", kaže Lović.

Kako naša dijapsora diše i šta njima na ličnom nivou nedostaje?

"Nedostaje im ta toplina, naš duh, mentalitet...U Nemačkoj su ljudi dosta formalni, a u Srbiji imate više ljudskosti, bliskosti, to našim ljudima nedostaje, pa ćete primetiti u velikim centrima, ne samo u Nemačkoj, Švajcarsko, Austriji...vikendom su naši klubovi, naše kafane puni, i omladina žezne da se druži sa ostalim dijasporcima...dolaze naši pevači, gledaju se naši filmovi...Vidite i danas, koliko ljudi u Beogradu ima iz dijaspore, koji su došli da se malo provedu i to fali tamo daleko, u tuđini...", zaključuje Lović.