Čitaj mi!

Mladi Birtaševići traže šansu u Srbiji

Lepo je kada mladi mmogu da putuju i da biraju gde će i šta da rade, a takvi su i naši sagovornici iz naredne priče: Mina i Aleksa, brat i sestra, deca naših iseljenika u Australiju. Iako su odavde otišli kao mali, odlično govore srpski, poznaju kulturu i običaje i često dolaze u posetu rodbini. Šta im se dopada u Australiji, a šta u Srbijii ispričali su našem kolegi Dušanu Žarkoviću.

Ovih dana upoznali smo brata i sestru, Aleksu i Minu Birtašević, koji od 2008. godine sa roditeljima žive u dalekoj Australiji. Rado su sa nama, za emisiju "Srbija na vezi" podelili svoja iskustva o životu u jednom od najvećih australijskih gradova Melburnu.

"Oboje smo rođeni u Smederevu, otišli smo krajem 2008. godine, tako da smo već više od pola života tamo, u Melburnu", kaže Mina.

Aleksa kaže da je tamo pohađao školu od prvog razreda, a sada na fakultetu studira biznis, odnosno marketing.

Mina nam govori da njen mlađi brat u Australiji naučio da čita i piše na srpskom, budući da Aleksa u vreme preseljenja na Peti kontinent, još nije bio školskog uzrasta.

Mina je završila studije biomedicinskih nauka, a sada je na master studijama iz oblasti javnog zdravlja.

O životu srpske zajednice u Melburnu, Mina i Aleksa kažu:

"Kod nas je jako lepo jer ima puno različitih nacija koje imaju svoje zajednice. I naša srpska zajednica je jako velika, a ja se uglavnom družim sa starijima...radila sam i kao učiteljica u jednoj srpskoj školi jedno vreme, predavala mlađoj deci, ali se uglavnom družim sa starijima", kaže Mina.

"Kad smo se tamo preselili, krenuli smo i na folklor i u srpsku školu da ne bismo zaboravili srpski jezik. Tamo sam upoznao puno društva i dan danas se družim sa istim momcima. Svi smo povezani kroz folklor i srpsku školu, predstave i ostalo...", kaže Aleksa.

Aleksa se bavi i fudbalom, i na tom planu bi želeo da ostvari uspeh.

"Bavim se fudbalom od 8,9 godine, a počeo sam u srpskom klubu "Sinđelić", posle sam prelazio u neke druge klubove, ali sam se vratio u Sinđelić i igrao poslednje dve godine za prvi tim...inače, došao sam da probam nešto sa fudbalom i ovde...", kaže Aleksa.

O daljim planovima i mogućem trajnom povratku u Srbiju, mladi Birtaševići kažu:

"Da budem iskrena, to bi bio san. Svih ovih godina cilj mi je bio da završim tamo školovanje i šta god sam radila, a da se vratim ovde, ali malo su se planovi promenili zbog kovida. Brat će ovde biti do kraja godine, a ja ću biti minimum jednu godinu", kaže Mina.

Roditelji ih podržavaju u svemu, a i oni bi voleli da se vrate u Srbiju.

Želimo im da ostvare svoje snove i planove o trajnom povratku u Srbiju, kao i da stečena znanja u Australiji na najbolji mogući način iskoriste u svojoj zemlji.