Susret koji menja sve

Profesor, prevodilac, pisac, diplomata, deo je impresivne biografije profesora Darka Tanaskovića. Države u kojima je obavljao dužnosti ambasadora imaju posebnu simboliku, jer je boravio u prestonicama nekadašnjeg rimskog, vizantijskog i osmanskog carstva.

Diplomirao je orjentalnu filologiju i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Predavao je sve glavne predmete, kao što su turski i arapski jezik i književnost.

Objavio je više od 700 naučnih i stručnih radova i nekoliko rečnika, a od 1977. do danas nije prestao da piše knjige.

"Ako bi se posmatralo iz perspektive moga kasnijeg života, velikog dela posvećen upravo izučavanju tema iz okvira široko shvaćene orjentalistike, onda će ono što ću reći izgledati čudno, a to je da sam sasvim slučajno upisao studije orjentalne filologije na beogradskom Filološkom fakultetu.

Tog leta kada sam se opredeljivao za upis, dogodio se jedan sasvim slučajan letnji susret i to sa dvema ženskim osobama...Iz jednog slučajnog razgovora se rodila kod mene ideja da bih mogao upisati orjentalistiku, jer je jedna od tih dveju devojaka sa kojima sam razgovarao na moru, u Kuparima, rekla da postoji Katedra za orjentalistiku, i da bih ja koji sam ranije i druge jezike učio, bilo dobro da sad naučim nešto novo, a to su turski i arapski jezik, pa mi je čak napisala svoje ime navodno arapskim pismom. Meni se to dopalo vizuelno i grafički i taj papirić sam stavio u džep i počeo da razmišljam o orejentalistici, raspitao sam se, dopalo mi se, bilo je nešto potpuno novo.

Ono što je zanimljivo u celoj stvari na nivou anegdote, da sam već na trećoj godini studija, kada sam već donekle naučio arapski, i da ga pišem, pronašao taj papirić i video da ona zapravo nije ništa napisala na arapskom, nego je imitirala arapsko pismo, da izgleda kao arapsko pismo, a eto, u neku ruku je odlučila o mojoj sudbini", kaže profesor Tanasković.