Studenti slavistike iz celog sveta svakog septembra u Srbiji

Pola veka postojanja Međunarodnog slavističkog centra je za njegove članove trenutak da se zapitaju kako mogu da doprinesu da se poboljša, unapredi srbistika u svetu.

"Ja sam pola Francuskinja, pola Srpkinja i hoću da mi srpski jezik bude glavni u životu i za posao, jer neću da izgubim tu stranu moje porodice i ličnosti, tako da sam odlučila da studiram slavistiku i germanistiku", kaže Helena Agifa.

"Mnogo razumem i čitam, ali govorim veoma teško. Moj diplomski rad je posvećen Đorđu Karađorđeviću", kaže Darija Kolorejeva iz Moskve.

"Studiram srpski jer mi se jako sviđa srpska kultura, jezik i književnost. Mislim da za mene kao Poljaka, srpski jezik nije mnogo težak. Jako volim Isidoru Sekulić, a moja omiljena knjiga je "Pisma iz Norveške"", kaže Pjotr Markijevič.

"Nadamo se da će to početi, profunkcionisati, osnovali smo master studije za srpski jezik kao strani za slaviste. Nosilac u okviru tog master programa je Katedra za srpski jezik, zajedno sa Katedrom za književnost i Katedrom za slavistiku. Jedan od naših osnovnih zadataka još od kada smo osnovani, kako to piše u Statutu i Povelji o osnivanju jeste unapređivanje nastave srpskog jezika na stranim univerzitetima i mi to radimo već 50 godina. Neophodno je da u tim komisijama, radu tih institucija konačno budu predstavljeni najzainteresovaniji na ovom fakultetu, a to su upravoi oni u Međunarodnom slavističkom centru.

2019. godine mi smo objavili jednu knjigu kojom smo obeležili stogodišnjicu obnavljanja rada beogradskog Univerziteta i naših katedri, objavljujući staroslovenska predavanja Aleksandra Belića koja su bila zagubljena sto godina. Napravili smo fototipsko izdranje, te skripte su nastale pred Prvi svetski rat i učinili smo da javnost dođe do nečeg tako dragocenog", kaže Dragana Mršević Radović, upravnik Međunarodnog slavističkog centra.